Srbija ima izvanredne potencijale za razvoj vinskog turizma. Pored dvadeset i nešto velikih, starih vinskih podruma, iz 18. 19. i sa početka 20. veka, od kojih je većina u dobrom stanju i otvereni su za posetioce, sve je više novih vinarija koje pored vinograda i savremenih podruma poseduju prostorije za degustaciju i prodaju vina, restorane i smeštajne kapacitete. Podrumi i vinogradi su otvoreni za organizovane posete, a goste, osim svojim najbljim vinima, vinari dočekuju lokalnim i nacionalnim kulinarskim specijalitetima. Gosti, istovremeno, mogu da posete mnogobrojne lokalne kulturne i istorijske znamenitosti i da uživaju u izvanrednim prirodnim lepotama kojima obiluju svi krajevi Srbije.
Srbija ima tri vinska regiona, Vojvodina, centralna Srbija i Kosovo, u sklopu kojih su dvadeset i dva rejona, odnosno sedamdeset sedam vinogorja i više vinogradarskih oaza. Po turističkoj ponudi izdvajaju se: Subotički rejon, koji obuhvata peskovite terene Subotičko-horgoške peščare, Sremski rejon sa Sremskim Karlovcima kao centrom, Južnobanatski rejon sa Guduricom i Deliblatskom peščarom - u 19. veku najznačajnijem vinogorju u Ugarskoj, Rejon Negotinska krajina, sa dva stara vinska sela – Rajačke i Rogljevske pivnice, Šumadijski rejon sa nekoliko novih, velikih vinarija, iz kojih izlaze neka od najboljih srpskih vina, rejon Tri Morave - najveći vinogradarski rejon, sa autohtonim sortama tamjanika i prokupac i Beogradski rejon, sa Smederevom i autohtonom sortom smederevka.