Krsna slava je davnašnji srpski pravoslavni običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski svetitelj, zaštitnik porodice koja slavi njegov dan iz crkvenog kalendara. Slava je praznik „male crkve“, osnovne hrišćanske ćelije, porodice, kada se ukućani molitveno sećaju svojih predaka koji su proslavljali istog svetitelja. Srbi krsnu slavu proslavljaju u krugu porodice i prijatelja, spremaju se svečanija i raznovrsna jela i u domu vlada praznična atmosfera.

Najrasprostranjenije srpske slave, odnosno najslavljeniji sveci su Sv. Nikola, Sv. Jovan, Sv. Dimitrije (Mitrovdan), Sv. Đorđe (Đurđevdan) i Sv. Arhanđel Mihailo (Aranđelovdan).

Božićni običaji

Božićni post počinje 40 dana pre samog Božića i ima dve strane: duhovnu i telesnu. Duhovna strana posta je uzdržavanje od zlih misli i dela. Podrazumeva potpuno izbegavanje mrsne hrane, što obuhvata svu hranu životinjskog porekla (meso, mleko i mlečni proizvodi, jaja). Riba je dozvoljena u određene dane.

Na Badnji dan, rano izjutra, domaćin kuće odlazi po badnjak (hrastić) koji se sa zalaskom sunca, na Badnje veče, unosi u kuću. Badnjačka večera je strogo posna, a hleb se ne seče nožem nego se lomi rukom. Osim pogače umešene bez kvasca, jede se i riba, med, vino i pasulj prebranac, a tu su i orasi, jabuke, kruške, suve šljive, urme, suvo voće, badem i lešnici.

Post se završava na Božić, koji Srbi slave po starom julijanskom kalendaru, tako da pada 7. januara. Položajnik je prva osoba koja na Božićno jutro uđe u kuću i on po verovanju donosi sreću u kuću. On ukućane pozdravlja sa: „Mir Božiji, Hristos se rodi!“, na šta mu ukućani odgovaraju: „Vaistinu se rodi!“.

Božićni ručak je svečan i obavezno sadrži i određena obredna jela koja se samo ovog dana pripremaju – božićna pečenica (celo mlado prase) i česnica – pogača od pšeničnog brašna, u koju se stavlja novčić i za ručkom se isključivo lomi rukama. Onaj ko u svom parčetu česnice pronađe novčić, imaće sreće tokom naredne godine!

Lazareva subota (Vrbica), pada u subotu uoči praznika Cveti, koji uvek padaju u šestu nedelju Vaskršnjeg posta. Posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara, i na Hristov ulazak u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Ovo je isključivo praznik dece, koja tada odlaze u crkvu, a roditelji im kupuju zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata.

Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, a nikada pre ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Vaskršnja jaja se farbaju na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, Narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos Vaskrse!“ i „Vaistinu Vaskrse!“.