Gostoprimstvo i srdačnost domaćina, i to ona prirodna, spontana i nikako uvežbana, glavne su odlike atmosfere boravka u srpskim selima. Turista u bilo kom selu u Srbiji neće se osećati kao stranac, biće prihvaćen od svog domaćina kao bliski rođak i dragi gost, čija svaka želja mora biti ispunjena. Na svakom koraku dočekaće ga toplina, osmeh, predusretljivost i prisnost, potpuno neuobičajeni za ostatak planete.

Sela Srbije su prave ekološke oaze, bez zagađenja savremene civilizacije, sa blagom klimom, čistim vazduhom i zdravim namirnicama. Sastojci za hranu koju domaćini pripremaju na tradicionalan i zdrav način, potiču sa njegovog imanja i turista može svakodnevno da se uveri da su to biljke i životinje uzgajane na prirodan način.

Mirisi, zvuci i ukusi sela su ono što ga čini posebnim, lepšim i prijatnijim od grada. Od Vojvodine na severu, preko zapadne, centralne, istočne i južne Srbije, postoje razlike u mnogim detaljima, ali svuda u Srbiji ritam života sela je ritam prirode: smena godišnjih doba, prelazak iz radnog dana u noć odmora, prirodni poredak stvari i ljudi.

Seoski turizam nije samo boravak turista u seoskim domaćinstvima, već obuhvata i izlete u okolne predele, obilazak prirodnih atrakcija i kulturno-istorijskih znamenitosti kraja, tradiconalne, folklorne i turističke manifestacije, sportske i rekreativne aktivnosti u prirodi, prodaju zanatskih i ručnih radova i suvenira i hrane i pića iz kućne radinosti.

Tradicionalni znak dobrodošlice u srpsku seosku kuću je posluženje zalogajem vruće pogače natopljene u so. Potom sledi slatko od lokalnog voća ili med sa čašom hladne izvorske vode, a za nazdravljanje tu je domaća rakija ili vino. Gost i domaćin će se zatim upoznati i upitati za zdravlje i porodicu, uz meze: sir, kajmak, šunku ili pršutu. Ručak sa jelima po tradicionalnim receptima tog kraja, ima i poseban začin – pažnju i ljubav s kojom domaćice spremaju svoja jela.

Gost se sa domaćinom dogovara hoće li da bude klasičan turista ili želi aktivan odmor tako što će boravak da iskoristi za upoznavanje svakodnevnog života i rada na selu. Može, ali ne mora, da pomaže domaćinima u svakodnevnim kućnim poslovima, na njivi i kod zbrinjavanja stoke. Boravak na selu u prirodi pruža turistima i mogućnosti za šetnje po livadama i šumarcima, obilazak obližnjih pećina, izvora i vodopada, mogućnost lova i ribolova, jahanja i planinarenja, branja šumskih plodova i lekovitog bilja ili uživanje u narodnim običajima, igrama i pesmama tog kraja.

Seoska domaćinstva svoje gostinske sobe opremaju u skladu sa tradicijom svoga kraja, po specifičnom osećaju za lepo, toplo, ušuškano i ugodno. Spavanje na perjanim jastucima, u drvenim krevetima, u molovanim sobama sa dunjama na ormaru i ćilimom na zidu, garantuje zdrav san. Ujutro, i pre nego što se probudite, znaćete da ste na selu – po petlovima. A onda sledi zvuk vađenja vode iz bunara, najprijatnije vode za jutarnje umivanje. Pitome krave u štali su već dale sveže mleko za doručak, pa sad na miru žvaću seno. Ovce, koze, svinje, goveda, konji – možete da ih nahranite i pomazite u toku dana ili čak odvedete na ispašu na obližnje livade.

A kad krene svojoj kući, gost može kao suvenir da ponese i teglu domaćeg meda, malo šunke ili pršute, kačicu sira ili kajmaka, flašu rakije ili mladog vina, teglu ljutog ajvara…