Šumadija je duhovno i kulturno središte Srbije. Mnogočemu što odlikuje Srbiju Šumadija je dala svoj pečat i doprinos. Ovde se sluša truba i frula, na saborima prepliće kolo, hladni dani greju „šumadijskim čajem“ – kuvanom rakijom, a poselima i dalje odjekuju priče o srpskim junacima i vojvodama, slavnim bitkama i velikim pobedama.
Možda upravo zbog tako jakog istorijskog nasleđa, svaki kamen ovog područja pripoveda svoje predanje. Posebna vrsta kamenog obeležja, krajputaši, upućuju putnika namernika u istoriju kraja ili na znamenito mesto – a ponekad ga samo mame da na trenutak zastane i odmori se.
Kada su šume delom iskrčene, zasađeni su vinogradi i voćnjaci. Vina iz Župe i iz kraljevskih podruma na Oplencu, rakije iz Čačka i Kraljeva, kapi su sokova istorije pretočenih u tradiciju. Centralnom Srbijom teku male i velike reke poput Zapadne Morave, Studenice, Ibra, Gruže, ali tu su i mnogobrojni prirodni mineralni izvori vode proverenih lekovitih svojstava – srpske banje.
Sela centralne Srbije, bilo da su u okolini Aranđelovca, Topole, Gornjeg Milanovca, Čačka, Knića, Lučana, Kruševca, Kraljeva, Aleksandrovca ili u kopaoničkom kraju, neguju tradiciju dobrog zdravlja svoga podneblja. Od svakog zrna koje kao proja ili pogača stigne na trpezu, preko lekovitog bilja, šumskog voća, sira, kajmaka i sušenog mesa, do jagnjetine ispod sača ili prasećeg pečenja – ovde se ukus zalogaja doteruje dahom čistog vazduha, gutljajem izvorske vode i lekovitim svojstvima prirode. Gibanica, pita od jabuka ili šljiva, pileća ili ćureća supa, prebranac – takođe su često na trpezi. Centralna Srbija je poznata kao velika bašta za uzgoj voća i povrća, gde tokom jeseni svako selo postaje mala fabrika za pripremu zimnice i sokovi prema domaćim recepturama.
U blizini reka, izvora i potoka, u podnožju planina, sela centralne Srbije nude mogućnosti za sadržajani aktivan odmor, koji, u zavisnosti od doba godine, može biti protkan ribolovom, lovom, skijanjem, plivanjem, jahanjem, sakupljanjem lekovitog bilja i šumskih plodova, šetnjama, vožnjom bicikla, pripremanjem hrane i zimnice zajedno sa domaćinima, u pečenju rakije, berbi grožđa… U nekim seoskim domaćinstvima organizuju se obuke u izradi ručnih radova, spremanju tradicionalne hrane ili sušenju šljiva.
Obilazak brojnih manastira, koji su znamenitost srednjovekovne Srbije, dodatno doprinosi osećaju snažnog duhovnog naboja čitavog kraja. Na Oplencu se nalazi Zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića, a posebna znamenitost je crkva svetog Đorđa, poznata po mozaicima neobične lepote.
Dragačevski sabor trubača u Guči pomogao je da ime Srbije postane poznato širom sveta po bogatoj i jedinstvenoj tradiciji, proslavljenoj i dobroj muzici, vrhunskoj zabavi i iskrenom gostoprimstvu „Kosidbu na Rajcu“ je manifestacija je nastala na tradiciji moba kojima su rođaci, komšije i prijatelji zajednički obrađivali zemlju. Tada se, uz izvornu narodnu pesmu, sredinom leta kose planinske livade podno Rajca, u blizini Ljiga.