Likovna radionica povodom 120 godina od rođenja Save Šumanovića u Narodnom muzeju u Zrenjaninu

20. Januar 2016

Narodni muzej Zrenjanin obeležiće 22. januar, dan rođenja Save Šumanovića, likovnom radionicom organizovanom za osnovce trećeg i četvrtog razreda u stalnoj postavci.

Prolećni pejzaž, jedina Šumanovićeva slika u...

Narodni muzej Zrenjanin obeležiće 22. januar, dan rođenja Save Šumanovića, likovnom radionicom organizovanom za osnovce trećeg i četvrtog razreda u stalnoj postavci.

Prolećni pejzaž, jedina Šumanovićeva slika u fondu zrenjaninskog Muzeja biće polazna tačka za razgovor o stvaralaštvu jednog od naših najznačajnijih slikara 20. veka, a potom će učenici imati mogućnost da tehnikom suvog pastela prikažu predeo sa slike u nekom drugom godišnjem dobu. Autorka i voditeljka radionice je Nevena Dujin Grković, kustos-pedagog.

Slika Prolećni pejzaž nastala je 1934. godine u periodu kada je Šumanović našao „svoj Pariz“ u zavičaju. Pre nego što je dospela u Narodni muzej Zrenjanin, pripadala je Todoru Manojloviću.

Biografija:

Sava Šumanović je rođen 22. januara 1896. godine u Vinkovcima. Po završetku zemunske gimnazije upisuje u Zagrebu Višu školu za umjetnost i obrt, koju završava 1918. godine, a 1920. putuje u Pariz na usavršavanje. Upisuje se na kurs kod istaknutog likovnog pedagoga i umetnika Andrea Lota. U leto 1921. godine vratio se u Zagreb gde kritika i publika nije imala razumevanja za njegove radove nastale tokom i posle boravka u Parizu.

Ponovni odlazak u Pariz omogućila mu je prodaja dvadeset slika 1925. godine. Posle učešća na Jesenjem salonu 1926. godine, francuski časopisi pišu o Savi Šumanoviću i reprodukuju njegove slike. Tada nastaju antologijska Šumanovićeva dela Doručak na travi i Pijani brod. Pijani brod, slika monumentalnih dimenzija, nastala je u grčevitom radu za samo sedam dana i noći. Sliku je prvi put izložio na Salonu nezavisnih, a mišljenja su bila podeljena. Otežani uslovi rada, loše kritike i niz drugih ličnih događaja doveli su umetnika do nervne iscrpljenosti, pa se 1928. godine vratio u Šid, na oporavak. Kod kuće radi prve slike predela iz okoline Šida. Iste godine, izložio je u Beogradu slike nastale u Parizu, koje su pozitivno primljene i njihovom prodajom Šumanović dolazi do sredstava za treći (poslednji) boravak u njegovom omiljenom gradu Parizu. Za nešto više od godinu dana nastala su remek-dela Crveni ćilim, Ležeći ženski akt, Luksemburški park u Parizu. Zdravstveni problemi su se veoma brzo ponovo ispoljili, pa je bio primoran da se konačno nastani u Šidu 1930. godine. Kod kuće se Šumanović potpuno posvetio slikanju.

1939. godine u Beogradu na samostalnoj izložbi izložio je preko 400 slika. Zadovoljan uspehom izložbe, vratio se u Šid i nastavio da radi sa velikim poletom. Period stvaralaštva koji je obeležen osobenim prepoznatljivim stilom prekinuo je rat. Sava Šumanović tragično završava život 28. avgusta 1942. godine, kada je uhapšen i sa velikom grupom Šiđana streljan u Sremskoj Mitrovici i sahranjen u zajedničkoj grobnici.