Otvaranje izložbe „Mlada Poljska: Vizuelni utisci o istoriji“ u Muzeju istorije Jugoslavije, 13. oktobar 2016. godine
13. Oktobar 2016
Izložba Mlada Poljska: Vizuelni utisci o istoriji, čiji su kustosi Silvija Šimanjak i Sarmen Beglarian, u produkciji Poljske fondacije za savremenu umetnost, biće otvorena 13. oktobra u 18.00 časova u Muzeju istorije Jugoslavije (objekat Muzej 25. maj). Na izložbi će biti predstavljeno deset radova savremenih autora: šest video-radova, instalacija u prostoru, instalacija u tehnici 3D štampe, foto- instalacija (fotografije, posteri i razglednice) i ulje na platnu. Autori radova su Ana Baumgart, Agnješka Kurant, Justina Hmjelevska, Aleks Četvertinski, Norbert Delman, Malgožata Goliševska, Maja Gordon, Dominik Jalovinjski, Agnješka Polska, Pjotr Visocki i Rafal Žarski.Izložba će biti otvorena do 20. novembra 2016. godine.
Kolektivna izložba Mlada Poljska:Vizuelni utisci o istorijiglas je umetnika koji svesno predstavljaju, analiziraju i kritički promišljaju poljsku realnost. Ova izložba je pokušaj analize i obrade tema zanimljivih mladoj generaciji, koja mora da se uhvati u koštac sa istorijom i promenama i da pronađe svoje mesto u kolektivnom identitetu zemlje, ali i sveta. Uporedo s razvojem kapitalizma raste i osećaj permanentne nesigurnosti. Zahvaljujući otklonu prema istoriji i odsustvu kompleksa karakterističnih za Poljake u postkomunističkom periodu, mlada generacija revidira prošlost i trudi se da iznova upozna istoriju i aktivno učestvuje u izgradnji identiteta. Pri tome, ona nailazi i na probleme s kojima se susreću mladi ljudi u celom svetu, a koji su rezultat globalizacije, komercijalizacije i krize sistema vrednosti.
Kustosi izložbe smatraju da tumačenje stvarnosti u kojoj se u datom trenutku nalazimo zahteva istorijsko razmišljanje i shvatanje prolazne sadašnjosti kao prošlosti. Ono zahteva da budemo osetljivi na tu dimenziju stvarnosti kako bi lični doživljaj istorije, koja se dešava sada, mogao da postane trajna platforma odnosa i prema prošlosti i prema budućnosti. Istorija sa sobom povlači oscilatorna kulturna kretanja koja izazivaju naslednu masu utisaka, dok su istorijski simboli često privlačniji kao predmeti popularne kulture nego kao elementi tradicije i istorijskih činjenica. Tradicija razmišljanja o istoriji uči nas da se vreme u kom živimo po pravilu oseća kao „posebno“. Uvid u sadašnjost postaje moguć zahvaljujućikratkotrajnim slikama stvarnosti koje traju neko vreme i zadržavaju nam se u svesti, iako već spadaju u istoriju.