19. Avgust 2016
U dokumentaciji Etnografskog muzeja čuva se izvestan broj negativa i fotografija kojisadrže predstavu pravoslavnih hramova i naroda okupljenog oko njih. Dok je na crtežima arhitekture često ispred građevine prikazana ljudska figura, na fotografijama je izbegavana, kako bi se dobio savršen, večan, a ne „efemeran“ utisak.
Suštinski, sami spomenici deluju večno tek uz život koji teče kraj njih i koji je privremen. Razlog snimanja ljudi uz hramove bio je u predstavi običaja, najčešće proslave crkvene slave, kada bi se svi odenuli u „nedeljno ruho“, pokazujući tako različite vrste seoskog, građanskog i kombinovanog odela.
Crkve i manastiri su na taj način pretrajavali kroz vreme kao žiže okupljanja stanovništva. U izboru fotografskih svedočanstava Etnografskog muzeja predstavili smo ona koja grade povesnicu od najstarijih hramova preko gotovo svih srednjovekovnih, do pojedinačnih poznijih hramova, pa sve do današnjeg vremena. Zajednička odlika im je neprekinut život, na kojima blesne detalj, poput domaćih goveda, buša, magareta, državnog službenog vozila, sada oldtajmera, sitnica na nošnji, poput veza na košulji, sata na lancu ili odlikovanja.
Izložbu će 20. avgusta otvoritiakademik LJubomir Maksimović,direktor Vizantološkog instituta i potpredsednik SANU. Autori izložbe su mr Bojan Popović, viši kustos (Narodni muzej - Galerija fresaka) i Jelena Savić, viši kustos (Etnografski muzej u Beogradu).