Retrospektivna izložba vizuelnih komunikacija Slobodana Mašića
11. Septembar 2018
Svečano otvaranje: 12. septembra u 19h. Izložbu otvara Miroslav A. Mušić.
Kustos izložbe: Slobodan Jovanović, Muzej primenjene umetnosti
Dizajn vizuelnog identiteta izložbe: Borut Vild.
Na izložbi MAŠIĆ u Muzeju primenjene umetnosti biće prikazan veći deo zaostavštineSlobodana Mašića, koju je Muzeju tokom 2017. godine poklonila njegova udovica i dugogodišnja saradnica Saveta. Slobodan Mašić (1939–2016, Beograd) bio je jedan od najznačajnijih umetnika koji su tokom proteklih pola veka oblikovali vizuelne komunikacije u Srbiji i Jugoslaviji. Tokom studija na Arhitektonskom fakultetu (1958–1964) upoznajebuduću ženu i najvažniju saradnicu Savetu Puhalo. Nakon završetka studija,primenjuje iskustva stečena na fakultetu u dizajnu vizuelnih komunikacija. Tada radi plakate i kataloge za Dom omladine i Grafički kolektiv, pokreće ediciju knjiga Nezavisna izdanja, osniva Studio Struktura, grafički oblikuje razne knjige, časopise Susret, NB’68 i ROK, špice za kultne jugoslovenske filmove i započinje saradnju sa pozorištem Atelje 212, tj. BITEF-om, kao i filmskim festivalom FEST. Mašićev dizajn za BITEF će vremenom postati jedan od najznačajinih opusa u oblasti vizuelanih komuniacija u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji.
Već krajem ’60-ih godina prošlog veka, Mašić definiše svoju poetiku, prvenstveno putem kreiranja čuvenih ideograma, kao što suzvezda upisana u krug (znak Studija Struktura)ili ideogram koji činesuprotno usmerene vertikalne strelice (znak Nezavisnih izdanja). Njegova sposobnost da manipuliše grafičkim dizajnom omogućila mu je da analizira sadržaj komunikacije, svodeći je na simboličku suštinu. Bez suvišne likovnosti, on konstruiše površine koje postaju prenosnik značenja sadržine plakata, knjige ili drugih sredstava vizuelnih komunikacija. Jednostavnu prostornu kompoziciju sa plakata za Dom omladine kasnije koristi da bi predstavio ritam ponovljenih znakova. Ovaj ritam mu omogućava da stvori novu sliku sveta, u kojem njegovi znaci formiraju zaseban grafički jezik, koji beži od figuralnosti ka simboličnom i ikoničnom.
U tekstu „U traganju za sopstvenim izrazom“ u katalogu izložbe MAŠIĆ, Miroslav A. Mušić konstatuje da je „bio neprikosnoven u iskazivanju svojih stavova. Polazio je sa stanovišta da svaki grafički znak, linija i belina imaju svoje mesto, simboliku i opravdanje. Sposobnošću izdvajanja uspostavljao je dijalog sa svetom. Bila su to kritička razmatranja vođena grafičkim jezikom sa težnjom da se iskaže mišljenje, stav o pojedinim vrednostima, zabludama ili utopijama.“