Telegram objave rata Austrougarske Srbiji u Uneskovom registru „Sećanje sveta“

30. Decembar 2015

Na predlog Arhiva Srbije, Unesko je doneo odluku o upisu Telegrama objave rata Austrougarske Srbiji u Međunarodni registar „Sećanje sveta“.

U Arhiv Srbije je stigla zvanična potvrda o upisu Telegrama objave rata...

Na predlog Arhiva Srbije, Unesko je doneo odluku o upisu Telegrama objave rata Austrougarske Srbiji u Međunarodni registar „Sećanje sveta“.

U Arhiv Srbije je stigla zvanična potvrda o upisu Telegrama objave rata Austrougarske Srbiji 28. jula 1914. Predlog za upis ovog dokumenta u registar „Sećanje sveta“ podneo je 2014. godine Arhiv Srbije na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata. Predlog je upućen Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, gde je prihvaćen i upućen Nacionalnoj komisiji za saradnju sa Uneskom pri Ministarstvu spoljnih poslova.

Na sastanku Međunarodnog savetodavnog komiteta programa „Sećanje sveta“ održanom od 4. do 6. oktobra u Abu Dabiju podržan je upis Telegrama objave rata u međunarodni registar. Odluku o upisu u registar potpisala je Irina Bokova, generalni direktor Uneska 9. oktobra 2015. godine.

Ove godine u Uneskov registar „Sećanje sveta“ od predloženih 88 izabrano je 47 novih upisa iz 40 zemalja, među kojima i Teološki rukopisi Isaka NJutna, Arhiva Luja Pastera, Čerčilova arhiva, Dokumenti o masakru u Nankingu.

„Sećanje sveta“ trenutno sadrži ukupno 348 dokumenata i kolekcija iz svih delova sveta sačinjenih od najrazličitijih vrsta materijala, od kamena i filmske trake, do pergamenta i zvučnih zapisa.

Telegram objave rata treći je upis iz Srbije u Uneskov registar, posle Miroslavljevog jevanđelja i Arhive Nikole Tesle.

Original telegrama čuva se u Arhivu Srbije.

Telegram je upućen iz Beča 28. jula 1914. u 11 sati i 10 minuta, a primljen u Nišu 15/28. jula 1914. u 12 sati i 30 minuta. Pisan je na francuskom jeziku.

Sadržaj telegrama glasi:

Kraljevskom ministru inostranih dela u Nišu

Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914, koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu, zbog čega Carska i Kraljevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Od ovog trenutka Austrougarska se smatra u ratu sa Srbijom.

Ministar inostranih dela Austrougarske

grof Berhtold