Изложба „Димитрије Аврамовић, дела из збирке Народног музеја у Београду“, од 18. фебруара до 03. маја 2016. године

17. Фебруар 2016

Изложба „Димитрије Аврамовић, дела из збирке Народног музеја у Београду“, биће отворена 18. фебруара у 18.00 часова у Сали под сводовима Конака кнегиње Љубице. Изложба се реализује захваљујући успешној сарадњи Народног музеја у Београду и Музеја града Београда.

Јединствену уметничку оставштину Димитрија Арамовића, која се највећим делом се чува у Народном музеју Београду, представиће овом изложбом аутори поставке и изложбеног каталога, виши кутоси Петар Петровић и Евгенија Блануша.Поставка обухвата сликарски и цртачки стваралаки опус једне од најзначајнијих личности српске уметности прве половине 19. века.

Димитрије Аврамовић је био један од најобразованијих и најдаровитији сликара свог времена, један од првих у низу радозналих и свестраних истраживача културне баштине у 19. веку иједан од оних који су давали правац развоју националне уметности. Овај уметник који је осликао Саборну цркву Београду и Карађорђеву цркву у Тополи, иако првенствено посвећен сликарству, бавио се и писањем и превођењем. Аврамовић је такође био међу првима који су почели да се баве карикатуром. Путовао је сакупљајући грађу о наслеђу Свете Горе што је и објавио у две књиге. Настојао да напише биографије значајних српских сликара, а спада и међу зачетнике ликовне критке у Србији.

Захваљујући томе што је велики део слика и цртежа Димитрија Аврамовића сачуван, могуће је стећи детаљан увид у одлике његовог ликовног израза током уметниковог стваралачког живота у целини. Цртеж је био његова преокупација што је било у складу са класицистичким образовањем које је стекао на бечкој Академији. Димитрије Аврамовић је био најизразитији представник класицизма у српској уметности, о чему сведочи прецизан цртеж и готово савршена артикулација форме као једне је од главних карактеристике његовог сликарства. Трагајући за оним „истинитим“ у уметности давао је предност свему реалном у односу на фикцију. За њега је истина имала већи значај него лепота, а лепота је могла бити једино у служби истине. Његов уметничи израз био је лишен страсти и поетике, ипак, његова остварења недвосмислено изражавају слободу са истински интелектуалним утемељењем, познавањем историјских чињеница и уметности у ширем смислу.

Својим широким образовањем и способношћу да схвати историјске и уметничке проблеме свеога времена, оставио је изузетандопринос класицизму. Ипак, у сусрету са надолазећим вредностима романтизма, иако препознатљивим у неким од његових радова, није допустио да га тај талас сасим понесе.

На поставци ове изложбе у Конаку кнегиње Љубице посетиоци ће моћи да се упознају са 77 Аврамовићевих радова на платну и папиру. Изложба ће бити отворена до 03. маја.