Странцу у Србији неће бити потребно много времена да се увери угостољубивост ,љубазност, отвореност и топлину њених житеља.

Руковање, десном руком, при представљању и упознавању је обавезно, без обзира на пол. Пољупци нису обавезни при првом сусрету, али већ сваки следећи пут, ако сте драги оном кога срећете, следи љубљење у образ, и то типично српски – три пута. Наравно, нико не замера и ако се број пољубаца сведе на два или један, уз дуги срдачан загрљај.

У Србији се најчешће наздравља уз домаћу ракију, веома често насталу у породичној мануфактури. Наздравља се уз куцање чашама, обавезно гледање у очи и гласно узвикивање „Живели!“. Здравице се углавном држе само у свечаним приликама, најчешће их говори домаћин, али то може да учини и гост.

Срби уживају у обилној и зачињеној храни и обично имају три оброка дневно, а ручак је најобилнији.

Битан део српског менталитета је „плаћање рачуна“ у ресторану. Домаћин скоро никада неће дозволити госту да плати ручак, вечеру или пиће, јер је обичај да домаћин сноси све трошкове док гост борави код њега.

У Србији, за разлику од остатка Европе, не постоји дан у недељи када нема прилике за ноћни провод, и то за све генерације, за све животне и музичке стилове и за сваки расположиви буџет. После луде ноћне забаве, негде око 3 или 4 сата ујутру, одлази се на роштиљ или бурек.