Лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије.
Докторирао је медицину у Пешти 1842. на тези „Taxilogia botanica“. Није желео да ступи у државну службу и решио је да ради приватно као лекар, али се од лекарске праксе није могло живети. Отишао је у Лику да посети свога стрица и добротвора Гргура, где је по Велебиту прикупио доста биљака из флоре Приморја. Одатле се упутио у бечки Природњачки музеј где је проучио своје прикупљене биљке. По повратку у Србију радио је као лекар, а истовремено наставио са изучавањем биљног света. Године 1850. примљен је за члана Друштва српске словесности, a 1853. постављен за професора природних наука у Лицеју, као најбољи познавалац флоре Србије. Нa његов предлог основана је 1874. Краљевска ботаничка башта у Београду. Био је први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика, а по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима.