Jедан од најзначајнијих књижевника српског реализма.

Правни факултет у Београду завршава 1902. Државни службеник постаје 1904. као цариник, затим порезник и чиновник Министарства просвете. Ствара у време кад се млађа генерација књижевника више оријентише према западњачким узорима, док он остаје привржен реалистичким традицијама, са симпатијом за патријархални свет старе Србије. Описујући трагичне личности, јунаке који пропадају као поетичне жртве љубави, дао је упечатљиву слику завичајног Врања, раслојавање и дегенерацију старих трговачких породица, продирање сеоског елемента у град. Био је сликар страсних сукоба и носталгије за младошћу, проза му је надахнута осећајем фатализма и источњачке чулности. Поред приповедака и романа, окушао се и као драмски писац. Улази у ред значајних имена српске прозе на почетку XX века. Најзначајнија дела су му драма „Коштана“ и роман „Нечиста крв“.