Дечији песник, лиричар српског романтизма, лекар и издавач.

По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Студирао је права у Пешти, а студирао још и у Прагу и Бечу. Бранка Радичевића, свог највећег песничког узора, упознао је Бечу. У Нови Сад вратио се 1860. и постао службеник у Магистрату, али је напустио службу и посветио се књижевном раду. Љубав и срећан породичан живот надахнули су га да напише збирку песама „Ђулићи“. Покренуо је књижевни часопис „Јавор“ и сатирични лист „Комарац“. Године 1863. преселио се у Пешту, где је радио у Матици српској и као надзорник Текелијанума. Покренуо је 1864. сатирични лист „Змај“, чији ће назив постати саставни део његовог имена. Када је 1870. завршио студије медицине, вратио се у Нови Сад и започео своју лекарску праксу. Овде га је убрзо задесила породична трагедија: умрла су му деца, а потом и жена. Из ове породичне трагедије произишао је низ елегичних песама објављене под заједничким називом „Ђулићи увеоци“. Велики број његових шаљивих и дечијих песама, штампаних по разним листовима и часописима, изашао је у два издања целокупних дела: „Певанија“ и „Друга певанија“. Последње су штампане збирке „Снохватице“ и „Девесиље“. Змај је и преводио стране песнике: Петефија, Гетеа, Хајнеа, Боденштета и Тенисона. Први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Од 1880. па до смрти издавао је дечији лист „Невен“, најбољи српски дечији лист онога доба. По мотивима „Невена“ настала је истоимена дечија ТВ серија, на којој су одрасле многе генерације у Србији.

www.zmajevedecjeigre.org.rs