Иако се Србијa вековима налазила на простору честих ратова, разарања, пожара и сеоба, на вихорним путевима који су водили из Европе на Исток и са Истока у Европу, у њој је остало богато културно-историјско наслеђе. Разноликост и богатство споменика насталих у прошлости и њена природна лепота, чине Србију веома занимљивом земљом и саставни део су њене туристичке привлачности.

Сведочанства о праисторијском животу на овом подручју су бројна археолошка налазишта. Лепенски Вир, прва привредно-друштвена структура из 6500 и 5500 година пре нове ере, Старчево из ранијег неолита 5500 до 4500 година пре нове ере и Винча из каснијег неолита 4500 до 3200 година пре нове ере, сведоче да је овде током миленијума било културно средиште праисторијског света.

О шест векова римске империје на подручју Србије данас сведоче остаци значајних римских путева и градова– Гамзиград, Сирмијум, Медијана, са разноврсним грађевинама.

Једна од најзначајнијих сачуваних споменичких целина у Србији су православни манастири, настали у раздобљу од 12. до 17. века. Размештени су од Фрушке горе на северу преко долине Мораве и Ибра до Косова и Метохије. Комплекс Стари Рас са Сопоћанима, манастир Студеница и манастир Високи Дечани са Пећком патријаршијом, Грачаницом и црквом Богородице Љевишке у Призрену, под заједничким називом „Средњовековни споменици на Косову (Србија)“ налазе се на UNESCOЛисти светске баштине.

Републички завод за заштиту споменика културе