Због архитектонских особености, скулпторалних украса, фресака, икона, рукописних књига, бројних дела примењене уметности, манастири Србије привлаче пажњу и туриста и стручњака за средњовековну уметност.

Архитектура српских средњовековних манастира показује нарочиту разноврсност. Током 13. и делом у 14. веку грађене су репрезентативне цркве, у чијим се пропорцијама, декоративној обради фасада и у скулптури осећа романички утицај, а оне су (Студеница, Бањска, Дечани, Градац, Ариље, Милешева, Сопоћани…) сврстане у рашку градитељску школу. Прву половину 14. века обележила су изузетна градитељско-сликарска остварења подигнута у време владавинекраља Милутина (Грачаница).

После 1371. започиње посебан архитектонски стил моравске градитељске школе, са полихромним фасадама и декоративном пластиком, који се развио у долини Мораве (Раваница, Лазарица, Љубостиња, Каленић…).

Средњовековни манастири и цркве нису само предели Србије, већ предели српске душе, али и својеврсне сликарске галерије.Фреске и иконе из српских цркава значајно су благо у културно-историјском наслеђу Србије.

Једна од највећих српских православних светиња је Хиландар, српски манастир које се налази на северном делу Свете Горе – монашке републике са 20 великих манастира, смештеној на трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој. Манастир Хиландар подигао је 1198. Стефан Немања са синовима, монахом Савом и Стефаном Првовенчаним.