Листа светске баштине садржи скоро 1000 локалитета културног и природног богатства широм света, оцењених од UNESCO Комитета светске баштине као места изузетне универзалне вредности.

При избору споменика коjе jе Србиjа предложила за упис на Листу светске баштине, акценат jе стављан на њено средњовековно наслеђе, наjвише на манастире и краљевске маузолеjе коjи припадаjу сфери византиjског културног утицаjа, са препознатљивим националним особеностима.

На Листу светске баштине из Србије су до сада уписани: манастир Студеница, Стари Рас са Сопоћанима, Средњовековни споменици на Косову и Метохији и Гамзиград – Ромулиjана.

У оквиру UNESCO програма „Памћење света“, у Светски регистар културне документационе баштине из Србије су уписани Архива Николе Тесле(2003). и Мирослављево јеванђеље (2005).

Такође је UNESCO MAB Савет, у оквиру програма „Човек и биосфера“, део Парка природе Голија прогласио за Резерват биосфере Голија–Студеница.

УНЕСКО је 2016. године на листу „Светске културне баштине“ уписао Стећке из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске су 2016.годинезванично уписани на листу светске баштине Унеска.

UNESCO је 2014. године на „Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа“ поставио „Породичну славу“.

UNESCO (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) je oрганизација Уједињених нација за образовање, науку и културу, при којој Србија има свог амбасадора.

UNESCO