Гостопримство и срдачност домаћина, и то она природна, спонтана и никако увежбана, главне су одлике атмосфере боравка у српским селима. Туриста у било ком селу у Србији неће се осећати као странац, биће прихваћен од свог домаћина као блиски рођак и драги гост, чија свака жеља мора бити испуњена. На сваком кораку дочекаће га топлина, осмех, предусретљивост и присност, потпуно неуобичајени за остатак планете.

Села Србије су праве еколошке оазе, без загађења савремене цивилизације, са благом климом, чистим ваздухом и здравим намирницама. Састојци за храну коју домаћини припремају на традиционалан и здрав начин, потичу са његовог имања и туриста може свакодневно да се увери да су то биљке и животиње узгајане на природан начин.

Мириси, звуци и укуси села су оно што га чини посебним, лепшим и пријатнијим од града. Од Војводине на северу, преко западне, централне, источне и јужне Србије, постоје разлике у многим детаљима, али свуда у Србији ритам живота села је ритам природе: смена годишњих доба, прелазак из радног дана у ноћ одмора, природни поредак ствари и људи.

Сеоски туризам није само боравак туриста у сеоским домаћинствима, већ обухвата и излете у околне пределе, обилазак природних атракција и културно-историјских знаменитости краја, традицоналне, фолклорне и туристичке манифестације, спортске и рекреативне активности у природи, продају занатских и ручних радова и сувенира и хране и пића из кућне радиности.

Традиционални знак добродошлице у српску сеоску кућу је послужење залогајем вруће погаче натопљене у со. Потом следи слатко од локалног воћа или мед са чашом хладне изворске воде, а за наздрављање ту је домаћа ракија или вино. Гост и домаћин ће се затим упознати и упитати за здравље и породицу, уз мезе: сир, кајмак, шунку или пршуту. Ручак са јелима по традиционалним рецептима тог краја, има и посебан зачин – пажњу и љубав с којом домаћице спремају своја јела.

Гост се са домаћином договара хоће ли да буде класичан туриста или жели активан одмор тако што ће боравак да искористи за упознавање свакодневног живота и рада на селу. Може, али не мора, да помаже домаћинима у свакодневним кућним пословима, на њиви и код збрињавања стоке. Боравак на селу у природи пружа туристима и могућности за шетње по ливадама и шумарцима, обилазак оближњих пећина, извора и водопада, могућност лова и риболова, јахања и планинарења, брања шумских плодова и лековитог биља или уживање у народним обичајима, играма и песмама тог краја.

Сеоска домаћинства своје гостинске собе опремају у складу са традицијом свога краја, по специфичном осећају за лепо, топло, ушушкано и угодно. Спавање на перјаним јастуцима, у дрвеним креветима, у молованим собама са дуњама на ормару и ћилимом на зиду, гарантује здрав сан. Ујутро, и пре него што се пробудите, знаћете да сте на селу – по петловима. А онда следи звук вађења воде из бунара, најпријатније воде за јутарње умивање. Питоме краве у штали су већ дале свеже млеко за доручак, па сад на миру жваћу сено. Овце, козе, свиње, говеда, коњи – можете да их нахраните и помазите у току дана или чак одведете на испашу на оближње ливаде.

А кад крене својој кући, гост може као сувенир да понесе и теглу домаћег меда, мало шунке или пршуте, качицу сира или кајмака, флашу ракије или младог вина, теглу љутог ајвара…