Етно паркови су настали конзерваторским радовима на аутентичним примерима народне архитектуре или наменском савременом градњом у препознатљивом етно стилу одређеног географског подручја. За разлику од изворних српских села, они су у потпуности туристички или културно-историјски објекти, то јест у њима не живи локално становништво.

То су детаљно реконструисани амбијенти српског села од пре једног или два века, саграђени најчешће од дрвета и камена. Смештај је у собама са сеоским мотивима и намештајем, а исхрана је у етно ресторанима, са традиционалним јелима.

У двориштима се налазе амбари или други објекти старих сеоских домаћинстава, а постоје и изложени фијакери, казани за печење ракије, пољопривредне алатке и други експонати на отвореном. Неки од етно паркова имају и винске подруме, падок са коњима и сталне музејске етно поставке.