Србија се одувек налазила између Истока и Запада, и то не само географски, већ и политички и културолошки. Најпре се нашла између Византијског и Римског царства, а потом између Отоманске империје и западног хришћанства. Тај вековни живот на путевима освајачких војски из оба смера, изазивао је сталне сеобе и мешање становништва. Резултат је мултиетничко, мултикултурално и мултиконфесионално друштво у Србији.

Чак и у време комунизма, становници ових крајева били су нешто између Варшавског и НАТО пакта. За разлику од других посткомунистичких земаља у региону, овдашње становништво има свестраније образовање, савременији приступ животу, боље познавање страних језика и спремније је за прихватање нових технологија и модела понашања.