Класик српске музике и музички педагог.

Стеван Стојановић Мокрањац је као гимназијалац био члан Српског певачког друштва, уз помоћ ког је 1879. године отишао је на музичке студије у Минхен, код Ј. Рајнберга. Студије је наставио 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу. Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва „Корнелије Станковић“, а 1887. диригент Београдског певачког друштва. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији, а од 1901. као предавач појања у Богословији. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне Српске музичке школе 1899. у Београду, чији је директор био до своје смрти. Школа данас носи његово име. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији. Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије. Најпознатија његова дела су „Руковети“, 15 сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, затим „Приморски напјеви“ и духовити скерцо „Козар“. Компоновао је музику за православна богослужења: велелепна „Литургија“, из које је најпознатија „Херувимска песма“, најзначајније остварење хорске музике у Срба, „Опело у фис-молу“, „Три статије“, „Тебе Бога хвалим“, „Величаније светом Сави“… Вредно је радио и као мелограф: познати су његови записи „Народних песама и игара са мелодијама из Левча“, као и две значајне збирке записа са српским црквеним напевима: „Осмогласник“ и „Страно пјеније“. Заслужан је за увођење српског националног духа у уметничку музику.

www.mokranjac.edu.rs