Кнез реформатор.

Син кнеза Милоша и кнегиње Љубице, први пут је био на власти после смрти старијег брата Милана 1839. Султан га је потврдио као изабраног, а не и наследног кнеза. Августа 1842. Тома Вучић је подигао буну и натерао га да напусти Србију, а на престо је дошао Александар Карађорђевић. Ван земље је провео шест година и у то време сарађивао је и помагао многе Србе који су се бавили књижевношћу (Вук Караџић, Ђура Даничић, Бранко Радичевић и други). Кад се Милош вратио у Србију 1858. године, с њим је дошао и Михаило и преузео врховну команду над војском. По смрти кнеза Милоша, ступио је поново на престо 1860. На Преображенској Народној скупштини 1861. извршио је измене у државном уређењу: ограничио је надлежност Савета за законодавне послове, министри су били одговорни само Кнезу, укинуо је слободу штампе, а Народна скупштина постала је само саветодавни орган. Установио је Народну војску, снабдео је модерним наоружањем и тако Србију учинио најјачом војном силом на Балкану. Циљ му је био коначно ослобођење Србије од Турака. Искористио је турско бомбардовање Београда 1862. са тврђаве, па их је 1867. присилио да уклоне своје гарнизоне из Београда и других српских градова. Рачунајући на рат с Турцима, склапао је савезе и споразуме с балканским државама – Црном Гором, Грчком, Бугарском и Румунијом. Када је већ окончао припреме за рат, убијен је током шетње у Кошутњаку 1868.