Српска књижевница и прва жена академик.

Школовала се на Педагогијуму у Будимпешти, а радила је као наставница у Панчеву, Шапцу и Београду. Посвећена лепоти смислене речи, за живота је стекла уважавање као најобразованија и најумнија Српкиња свога времена. Зналац више језика и познавалац више култура и подручја уметничког изражавања, Исидора је као писац, преводилац и тумач књижевних дела понирала у саму суштину српског народног говора и његовог уметничког израза, сматрајући говор и језик културном смотром народа. Изабрана је за дописног члана Српске краљевске академије 1939. године, а за редовног члана Српске академије наука и уметности 1950. године, као прва жена академик. Најзначајнија дела: „Писма из Норвешке“ и „Хроника паланачког гробља“.