Истакнути српски писац из Босне и Херцеговине.

Мехмед Селимовић је, присећајући се свог прадедовског православног порекла, у обраћању Српској академији наука и уметности написао: „Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури…“. Дела Меше Селимовића су међу десет најпревођенијих са српског на стране језике. После прве књиге, збирке приповедака „Прва чета“ (1950), објављује роман „Тишине“ (1961). Следе књиге, збирка приповедака „Туђа земља“ (1962) и кратки поетски роман „Магла и мјесечина“ (1965). Његово најзначајније остварење, роман „Дервиш и смрт“ из 1966. критика је одмах одушевљено поздравила као изузетно дело. Роман је написан као реакција на тадашњи Титов режим који се врло често обрачунавао са политичким осуђеницима. Написао је и романе „Тврђава“, „Острво“, „Дјевојка црвене косе“, „Писци, мишљења и разговори“, „За и против Вука“, „Круг“ и аутобиографско дело „Сјећања“.