Један од највећих српских песника, владар и владика Црне Горе.

После смрти свог стрица, владике Петра I, 1830. закалуђерио се врло млад и примио управу над Црном Гором, а 1833 путовао је у Петроград, где је завладичен. Један је од највећих српских мислилаца и песника. Његош је био и верски и световни поглавар српског народа у маленој Црној Гори, у којој је била јака национална свест и патријархални морал, али у којој је владала домаћа анархија, племенска суревњивост и крвна освета. Као млад владар средио је политичке прилике у Црној Гори и око ње: организовао судове, издејствовао повећање помоћи од Русије, установио Сенат, подигао прву основну школу и основао штампарију 1834. У народу је називан владика Раде, по свом световном имену. Одгајан на народним песмама и сам је писао песме о борби против Турака. Најславније дело му је „Горски вијенац“, а друга важна дела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“. У основи рефлексивно-лирски песник, он је то био и у овим делима која имају епско-драмски облик.