Српски владар и војсковођа.

Други син Вука Бранковића и Маре, ћерке кнеза Лазара. Ђурађ је у почетку био на страни свог ујака, деспота Стефана, али после битке код Ангоре 1402. међу њима долази до разлаза. Отада је Ђурађ водио турскофилску, а деспот Стефан угрофилску политику, а помирили су се 1412. Од 1422. до 1426. Ђурађ се дуже задржавао у Зети, где је ратовао против Млечана. На државном сабору 1426. Ђурађ је био проглашен за наследника деспота Стефана, али му је угарски краљ Жигмунд заузврат тражио Мачву и Београд. Изгубивши Београд, подигао је на Дунаву нови град – Смедерево. Угарски краљ му је поклонио поседе у Срему, Бачкој и Банату, на које је Ђурађ насељавао Србе. Турци су 1437. напали Србију и Угарску, када је готово цела Србија била освојена. Пољско-мађарски краљ Владислав, Јанош Хуњади и деспот Ђурађ су са великом војском провалили 1443. у Турску и победоносно дошли све до Софије. То је била тзв. Дуга војна, а мир је склопљен 1444. после кога је Ђурађ повратио српску државу са 24 града.Ђурађ није успео да поврати целу Зету, коју су у време пропасти Србије делом запосели Млечићи, а делом херцег Стефан Вукчић. После пада Византије, султан је 1454. кренуо против Србије, под изговором да Ђурађ одржава везе са Мађарима и неуредно плаћа данак. Султан је понудио Ђурђу мир 1456. године, али су Турци исте године преко Србије са великом војском кренули на Мађаре. Деспот је прешао у Бечкерек, а његова војска је јуначки одбила Турке код Смедерева и Београда.