Велики жупан српски и оснивач династије Немањића.

Управљао областима око Топлице, доње долине Ибра, Расине, Реке и Дубочице. После смрти цара Манојла Комнина (владао 1143-1180), напао је Византију заједно са Мађарима. Наставио је да ратује сам и проширује своју државу. Србији прикључује Зету, Требиње, Захумље и Метохију. Када се Византија ослободила притиска крсташа, напада Немању и приморава га да јој врати све освојене земље преко Мораве. Немања је успео да сачува самосталност Србије. У јачању власти ослањао се на цркву, којој, заузврат, даје повластице, поклоне и велике поседе. Подигао је више цркава и манастира, а 1196. одрекао се престола у корист средњег сина Стефана Немањића. Као Симеон закалуђерио се у манастиру Студеница и отишао на Свету Гору. Тамо је, заједно са сином Савом, подигао манастир Хиландар, који ће убрзо постати духовно средиште Срба.