Утемељивач српске парламентарне уставне монархије.

Завршио је војне школе у Сен-Сиру и Мецу. За време француско-пруског рата учествовао у неколико битака на страни Француске. У босанско-херцеговачком устанку учествовао у борбама против Турака током 1875-76. под именом Петар Мркоњић. Фебруара 1883. отишао у Црну Гору, где се оженио ћерком црногорског кнеза Николе. После убиства краља Александра Обреновића, Народно председништво 15. јуна 1903. изабрало га је за краља Србије. Увео је парламентарну уставну монархију. Под притиском кругова из „Црне руке“, 22. јуна 1914. повлачи се с власти, правдајући то болешћу, и преноси власт на престолонаследника Александра. За време Првог светског рата, повлачи се заједно са војском и народом преко Албаније, и живи у избеглиштву у Грчкој до јула 1919. За његове владавине култура и наука доживеле су „српски златни век“, а сам је оставио „Ратни дневник 1914-15.“.