Српски песник, новинар и преводилац.

Докторирао је права на Пештанском универзитету. Службовање је почео као гимназијски наставник у Новом Саду, затим постаје адвокат, велики бележник и председник суда. Потом се искључиво бави књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним пословима. У Београду је уређивао „Српску независност“, али под притиском реакционарне владе мора да напусти Србију. На позив кнеза Николе одлази у Црну Гору и ту остаје око пет година, као уредник званичних црногорских новина и кнежев политички сарадник. Изабран је за члана Српског ученог друштва 1883. године, а за редовног члана Српске краљевске академије 26. јануара 1909. Као политички човек и јавни радник Костић је вршио снажан утицај на српско друштво свога времена. Он је један од оснивача и вођа „Уједињене омладине“, покретач и уредник многих књижевних и политичких листова, интиман сарадник Светозара Милетића. У Аустроугарској се борио против клерикализма и реакције, а у Србији против бирократске стеге и династичара. Своје књижевно стварање почео је у јеку романтизма, написао је око 150 лирских и двадесетак епских песама, балада и романси, као и три драме: „Максим Црнојевић“, „Пера Сегединац“ и „Ускокова љуба или Гордана“. Поред већег броја чланака полемичног карактера, предавања, скица и фељтона, значајни су и његови преводи Шекспира: „Хамлет“, „Ромео и Јулија“ и „Ричард III“.