Свети цар Лазар, култна личност српског косовског мита.

Лазар Хребељановић је као младић служио на двору цара Душана, а 1353. се оженио Милицом, чији је отац био из рода Немањића. Са нестанком Српског царства, после изненадне смрти Душана Немањића, а потом и Цара Уроша (1355-1371), многи крупни и ситни феудалци угрозили су јединство српских земаља. Победом на Марици Турцима је био отворен пут за даља поробљавања српских покрајина. Удајама својих кћери, успостављањем савезничких односа и борбом са непокорним великашима, кнез Лазар успео је да ојача и територијално прошири своју државу са престоницом у Крушевцу. Успео је да 1375. измири Пећку и Цариградску патријаршију, које су биле у непријатељству од доба када се краљ Душан крунисао за цара. Први пут се сукобио са јачим одредом турске војске 1380-81. када су његове војсковође победиле Турке на Дубравици код Параћина. После смрти угарског краља Лудовика I 1382. кнез Лазар је одбио положај турског вазала. Мада поражени и у Босни код Билеће 1388. године, Турци су одлучили да и по трећи пут нападну кнеза Лазара. Косовска битка се одиграла на Видовдан, 28. јуна 1389. године, на пољу Косову, код Газиместана. У бици су погинули и кнез Лазар и турски цар Мурат, а то је уједно био и почетак турске окупације Србије, која је трајала пет векова. Како српске народне епске песме кажу, цар Лазар је „уместо царства земаљског одабрао царство небеско“. Мошти кнеза Лазара похрањене су у његовој задужбини, манастиру Раваница, а Српска православна црква га је прогласила за свеца.