Добитник Нобелове награде за књижевност 1961.

Студирао у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, докторирао у Грацу. Између два светска рата био у дипломатској служби Краљевине Југославије. Писац снажне имагинације, а истовремено и ванредан познавалац историјских прилика старе Босне, о којој је најчешће писао. Сугестивно је дочарао људску и друштвену панораму минулих времена. У почетку је објављивао песме, да би временом прешао на приповетку и роман. Спада међу најчитаније српске писце, такође и међу оне који су највише превођени у свету. За роман „На Дрини ћуприја“ добио Нобелову награду за књижевност 1961. Написао је и романе „Травничка хроника“, „Госпођица“, „Проклета авлија“ и „Омер-паша Латас“; збирке приповедака „Немирна година“, „Жеђ“, „Јелена, жена које нема“, „Лица“, „Деца“, „Кућа на осами“; лирску прозу „Еx понто“, „Немири“; медитативну прозу „Знакови поред пута“, „Разговор са Гојом“. Писао и есеје о својим омиљеним писцима: Његошу, Кочићу, Матавуљу. Био је дуго година председник Савеза књижевника Србије.

www.ivoandric.org.rs