Стећци

из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске су 2016. године званично уписани на листу светске баштине Унеска.

Стећак је средњовековно надгробно обележје на основу кога сагледавамо најдубље корене и порекло европског народа на централном Балкану, они представљају јединствено сведочанство културне традиције и цивилизације. Стећци сведоче о духовном животу наших предака.

Настанак стећака се везује за другу половину 12. века, највише их је настало у 13. и 14. веку, клесани су и почетком 16. века, али се убрзо губе. Првим пописом од 1951. до 1969. утврђена је научно утемељена бројност и распрострањеност камених надгробних обележја.

Данашња сазнања говоре о 3.300 локалитета и 70.000 споменика, од чега у Бих 2.677 локалитета са 60.000 стећака. У Хрватској је на око 400 места евидентирано 4.400 споменика. У Србији се на 203 локалитета налази 4.100 стећака, док у Црној Гори имају 107 локалитета са 3.500 стећака.

Некрополе у Србији које су уписане на Листу светске баштине налазе се на територији општине Бајина Башта и Пријепоље.