...којима породица слави свеца за којег верује да је њен заштитник и даваоц благостања. Прослављање породичног свеца заштитника практикује већина православних хришћанских породица на територији читаве Републике Србије као значајан породични празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови ширег сродства, суседи, пријатељи и чланови локалне заједнице.

Прослављање свеца заштитника се састоји из ритуалног приношења бескрвне жртве и гозбе која се приређује за рођаке, суседе и пријатеље. Бескрвна жртва је хлеб и вино и жито (симболи Христовог тела и крви, плодности и благостања). У дому породице се на дан посвећен свецу којег она слави током обављања ритуала пали посебно намењена славска свећа, чита се молитва Оче наш и обавља се сечење славског колача (обавзно има утиснут симбол ИС ХС НИ КА) тако што се прелива вином, сече у облику крста, затим се окреће и прелама на четири дела уз подизање увис. Током ритуала изговарају се захвалности свецу и молитве за благостање.

Неке породице славски колач носе у цркву где се ритуално сече с православним свештеником или на дан славе свештеник долази у дом породице да сече колач.

Славска гозба се дешава у светом времену и простору у ком одржавање постојећих и успостављање нових друштвених веза има посебну „сакралну тежину“ која тим односима обезбеђује дуготрајност. Прослављање свеца заштитника породици обезбеђује неопходан интегритет у оквиру заједнице и интеграцију у ширу заједницу.

Прослављање свеца заштитника је карактеристично за православне хришћанске породице, и у мултиетничким и мултиконфесионалним областима кроз учешће у славској гозби игра важну улогу у успостављању и одржавању интеретничког и интеркултурног дијалога.

Срби препознају славу као начин исказивања етничког идентитета и они су носиоци ове традиције, али прослављање породичног свеца заштитника практикују православне хришћанске породице и других етничких заједница у Србији.