Археолози из Србије у међународном тиму доносе најновија светска открића
05. Март 2018
У уторак, 21. фебруара у Лондону, објављен је нови број једног међу најугледнијим светским научним часописима, Nature (број 25778, од 21. фебруара 2018. године), са студијом The Genomic History of Southeastern Europe, која доноси потпуно нова сазнања на основу истраживања у којем је уччествовало 117 истраживача. Са толиким бројем истраживача, аутора и учешћем више од 80 институција оовај рад спада међу два највећа подухвата ове врсте икада.
Међу ауторима је и Андреј Старовић, випши кустос из Народног музеја у Београду који је радио на материјалу и оригиналној грађи из Народног музеја у Београду – антрополошким налазима са локалитета Старчево и Сараоци-Језава, код Смедерева. У истраживањима су учествовали и Душан Борић са Колумбија универзитета у Њујорку, као и Драгана Антоновић из Археолошког института у Београду.
Ово није само велики успех наше археологије, већ првенствено вест о изузетно значајној студији ДНК и генома древних популација Европе, која је до дана објављивања привукла огрмну пажњу светске стручне јавности (преко 2000 читалаца који су током неколико дана пред објављивање имали могућност ѕа електронски увид у делимичну верзију чланка на Research Gate-у).
Резултати студије доносе сасвим нове, а понегде и изненађујуће закључке о пореклу европског становништва, а подаци са наших локалитета (Лепенски Вир, Власац, Ајмана) су постли кључни за разумевање механизама најстаријих генетских мешања између ловачко – сакупљачких староседелаца и новопридошлих фармера.
Комплексна научна студија проучавала је древну ДНК и понудила оригиналне резултате о геномима 225 древних људи који су живели и умрли у југоисточној Европи, у времену од 12000 година, па скоро до краја последњег миленијума старе ере. Шта је оно што студија показује? Територију Европе насељавали су веома дуго ловци и сакупљачи, све до средине седмог миленијума старе ере. У ово време, најпре на простор Балкана и Подунавља, пристиже сасвим нове популације из Анадолије. Они живе и изгледају сасвим другачије: познају пољопривреду и имају прве житарице, а са собом доводе и стоку – овцу, козу и говече. Управо на важним налазиштима српског Подунавља (Лепенски вир, Падина, Власац), неолитске придошлице се мешају са староседеоцима.
Оно што је посебно важно нагласити јесте чињеница да ово истраживање нуди заиста прве податке о ДНК и геномима древних људи из праисторије на територији Србије. Поред важних одговора значајних за шири контекст неолитизације Европе, они дају и драгоцене информације о изгледу, навикама и исхрани праисторијских људи, чије скелетне остатке откривамо.