„Писмо и традиција – написи на етнографским предметима“

19. Септембар 2016

У Етнографском музеју у Београду ће поводом 115 година постојања у уторак 20. Септембра у 13 часова бити отворена изложба „Писмо и традиција – написи на етнографским предметима“

Изложбу отвара господин Владан Вукосављевић, министар културе и информисања у Влади Републике Србије


Појава натписа у облику појединачних слова, иницијала, краћих или дужих порука на предметима традиционалне народне културе, истражена је кроз комплексна значења која су предмети и натписи имали и животу појединаца и заједнице у Србији и осталим етничким просторима у 19. и 20. веку. Такође, ова појава сагледана је у оквиру ширег друштвено-историјског контекста, у време поновног успостављања државног, друштвеног и грађанског живота у којем је просвета била један од приоритета. На основу разнолике музејске грађе с мотивом натписа, прати се однос, развој и укрштање два културна модела у Србији 19. века: широко утемељене вредности традиционалног друштва и јаке тежње према савременим токовима европског грађанског друштва. На примеру специфичних облика натписа, какви се налазе у музејској колекцији, видљиво је да тај процес није био лаган. Од ретке појаве на предметима из духовне културе до велике заступљености у 20. веку, примена мотива писма на предметима за свакодневну употребу представља модел својеврсног неформалног описмењавања становништва, као паралелан процес великим друштвено-економским и културним променама. Ово представља и специфичан пример виталности српске традиције која је савремене културне тековине усвојила на овај начин. Аутор изложбе је Вјера Медић.

Изложбу отвара господин Владан Вукосављевић, министар културе и информисања у Влади Републике Србије
*

Појава натписа у облику појединачних слова, иницијала, краћих или дужих порука на предметима традиционалне народне културе, истражена је кроз комплексна значења која су предмети и натписи имали и животу појединаца и заједнице у Србији и осталим етничким просторима у 19. и 20. веку. Такође, ова појава сагледана је у оквиру ширег друштвено-историјског контекста, у време поновног успостављања државног, друштвеног и грађанског живота у којем је просвета била један од приоритета. На основу разнолике музејске грађе с мотивом натписа, прати се однос, развој и укрштање два културна модела у Србији 19. века: широко утемељене вредности традиционалног друштва и јаке тежње према савременим токовима европског грађанског друштва. На примеру специфичних облика натписа, какви се налазе у музејској колекцији, видљиво је да тај процес није био лаган. Од ретке појаве на предметима из духовне културе до велике заступљености у 20. веку, примена мотива писма на предметима за свакодневну употребу представља модел својеврсног неформалног описмењавања становништва, као паралелан процес великим друштвено-економским и културним променама. Ово представља и специфичан пример виталности српске традиције која је савремене културне тековине усвојила на овај начин.