Изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“, Београд, од 13. новембра до 11. децембра 2015. године
13. Новембар 2015
Изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“, одржава се у Галерију Српске академије наука и уметности у Београду, од 13. новембра до 11. децембра 2015. године. Свечано отварање изложбе заказано је за петак, 13. новембра у 19.00...
Изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“, одржава се у Галерију Српске академије наука и уметности у Београду, од 13. новембра до 11. децембра 2015. године. Свечано отварање изложбе заказано је за петак, 13. новембра у 19.00 часова. Поздравну реч одржаће академик Владимир С. Костић, председник САНУ. На отварању ће говорити Љубица Ћоровић, руководилац Одељења старе и ретке књиге Библиотеке града Београда, а изложбу ће отворити академик Видојко Јовић.Аутор изложбе је Татјана Корићанац, музејски саветник, Музеј града Београда. За дизајн изложбе и каталога задужена је Драгана Лацмановић, а за идејно решење поставке арх. Бојана Ђуровић, продукција - Жељко Левнајић и Продукција 64.
Српска академија наука и уметности, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ и Музеј града Београда обележавају јубилеј – 150 година од рођења академика Јована Цвијића.
Јован Цвијић (1865-1927), географ, научник, професор, ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, почасни доктор и члан најстаријих академија и универзитета Европе, представља изузетну личност културне и научне историје Београда и Србије.
Изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“ и пратећи каталог поред представљања Цвијићеве богате биографије желе да осветле и његову плодну просветну, научну и друштвену делатност у Београду од краја XIX века до 1927. године. То је, између научних екскурзија и истраживачких путовања, делатност у оквиру најзначајнијих институција Београда тог времена – Велике школе, Београдског универзитета и Српске краљевске академије. Цвијић је био један од првих осам професора новоустановљеног Београдског универзитета, ректор Универзитета у два мандата и председник СКА, оснивач Географског завода и Српског географског друштва, првог такве врсте на Балкану, које покреће и чувени Гласник Српског географског друштва. Сав тај његов рад на просветном и културном уздизању Београда, рад на планском развоју високог школства и образовању младих генерација, за време у којем је радио значио је велики допринос утемељењу научног, културног и уметничког живота Града након балканских и Првог светског рата.
Као научни експерт и личност од великог утицаја, Цвијић је учествовао у важним државничким мисијама српске Владе у иностранству у преломним часовима за српски народ, помагао Врховној команди у разради војностратегијских планова и плана повлачења српске војске преко Албаније, пред Савезницима у Версају научним аргументима бранио ствар утврђивања најповољније границе новостворене Краљевине С.Х.С.
У исто време, организовао је екскурзије и бавио се научним радом, и за собом оставио замашну и по областима разноврсну библиографију, великим делом на страним језицима; мапе, атласе и географске карте Балканског полуострва, етнографске карте, записе и цртеже, посветивши целе едиције феномену типологије балканских кућа, обичајима и психичким особинама људи различитих културних појасева Балкана.
Његовом заслугом, стручни термини за крашке облике из нашег језика усвојени су у светској науци о карсту − увала, поље, понор, хум, долина, јама.
Највећи део изложбене поставке у Галерији САНУ чини оригиналан музејски материјал из Музеја града Београда / Легата Јована Цвијића − његови лични предмети, намештај и уметничка дела из куће у којој је живео, преписка, документа, фотографије, географске карте. Музеј града Београда, поред других музеја у свом саставу, од 1965. године води бригу о Цвијићевој заоставштини и кући на Копитаревој градини, у којој је од 1968. године отворен Меморијални музеј Јована Цвијића. Стицајем околности, у години јубилеја отпочели су радови на санацији зграде Музеја, те стална поставка у овом тренутку није отворена за јавност. Радови на реконстуркцији теку по плану, што отвара могућност да почетком 2016. године реновирани Музеј Јована Цвијића поново отвори своја врата.
Изложбена поставка је архитектонски и дизајнерски креирана тако да може да буде постављена и у другим галеријским просторима, сходно плану да током 2016. године гостује у другим градовима у Србији.