Изложба „Мапирање идентитета – архитектура Београда 1919-2015“, Београд, од 06. новембра 2015. до 31. јануара 2016. године
05. Новембар 2015
Дан Музеја примењене уметности обележиће се изложбом „Мапирање идентитета – архитектура Београда 1919-2015“ која се одржава од 06. новембра 2015. године до 31. јануара 2016. године. Аутор изложбе је мр Љиљана Милетић Абрамовић,...
Дан Музеја примењене уметности обележиће се изложбом „Мапирање идентитета – архитектура Београда 1919-2015“ која се одржава од 06. новембра 2015. године до 31. јануара 2016. године. Аутор изложбе је мр Љиљана Милетић Абрамовић, кустос – музејски саветник и в.д. директора МПУ. За визуелни идентитет и поставку изложбе задужен је Борут Вилд.Свечано отварање заказано је за петак, 06. новембар у 19.00 часова. Изложбу ће отворити Слободан Данко Селинкић, архитекта.
Изложба „Мапирање идентитета – архитектура Београда 1919-2015“ посвећена је архитектури Београда и може се доживети и као својеврсно исписивање „биографије Београда“, односно мапирање и означавање његове архитектуре и архитектонске културе.
У првом, изоштреном фокусу Београд, иако старо насеље, на основу видљивог грађевинског фонда доживљавамо као млад град и разумемо да је највећи део структуре града створен у последњих 150 година. Запажа се слојевитост архитектонских наноса различитих обликовних језика, и пре свега, чињеница да се град сагледава кроз модерну архитектуру у свим њеним хронолошким и значењским модалитетима. Концепт изложбе заснован је на компаративном истраживању и критичком преиспитивању непрекидног процеса промене архитектонског амбијента Београда у посматраном периоду у односу на циклусе европеизације и модернизације. Преиспитује се квалитет и могућности те сталне репродукције у контексту односа Премодерно – Модерно – Постмодерно (Трансмодерно) и како се у архитектури одражавају опште, регионалне и локалне културне прилике и услови и колико смо у стању да их трансформишемо, мењамо архитектуром?
Поставка изложбе на концентрисан начин интерпретира концепцију изложбе како у контексту основне теме тако и у хронолошком току слојевитом по појединачним темама - куће, пројекти, архитекти, документа (изложбе, теоретичари и артефакта). Доминира убедљива једноставност у презентацији материјала која је графички и визуелно читљива. Поента је на документарности која се презентира мултимедијалним средствима на изложбеној поставци.
Изложено је преко 120 објеката на панелима и још толико у електронској форми. Ексклузиван допринос визуелном и естетском аспекту изложбе, њене презентације, чини десет принтова аутентичних цртежа у оригиналним димензијама, као и оригиналне макете три антологијска примера међуратне модерне архитектуре (захваљујући сарадњи са Музејом науке и технике у Београду и архитекти М.Мусићу ). Посебан сегмент изложбе документује догађаје, појаве и људе који су директно и индиректно утицали и били повезани са архитектуром у овом великом временском раздобљу и они су приказани у видео форми. Као додатни атрактиван детаљ, на зиду је инсталиран план Београда на коме су назначене локације свих објеката. Посебан део изложбе посвећен је наменски снимљеним интервјуима с архитектима, који непосредношћу комуникације осветљавају њихове личности. У интерактивној презентацији двадесет и осам архитеката различитих генерација одговара на питање – Шта је архитектура?
„Мапирање идентитета – архитектура Београда 1919-2015“ је изложба која представља својеврсну потрагу за идентитетом београдске архитектуре и његовим разумевањем. Намера ауторке Љилане Милетић Абрамовић била је да пружи синтетични поглед на београдску, а тиме и на српску архитектуру насталу у периоду 1919 – 2015. Изложба је такође и својеврстан позив на дијалог, подстицај за бољом комуникацијом између архитеката, критичара и теоретичара архитектуре, као и свих других заинтересованих за архитектуру.