Изложба „Плакат догађај“, Београд, од 01. до 22. децембра 2016. године
29. Новембар 2016
У Музеју примењене уметности, од 01. до 22. децембра биће приређена изложба посвећена стваралаштву Здравка Мићановића. Радови овог уметника истражују однос простора и времена у медију плаката. Појединачни плакати на изложби Плакат догађај приказују самосталне „догађаје”, који заједно представљају „изглед простора у одређеном тренутку“, чиме постају део ширег опуса радова који међусобно комуницирају.
На изложби Плакат догађај приказанасу и три истоветна плаката, само другачијег назива: Експлозија/мрља, Мрља/експлозија и Експлозијааа (1978–2016). Основу ових радова чини плакат Експлозија/мрља из 1978. године, тј. приказ мрље настале просипањем боје на папир, које је изведено на плакату за алтернативну позоришну представу (тј. хепенинг) Групе „Тијело/Простор”, Представа у дворишту, (Тузла, 1978.). Тада реализован плакат временом постаје „нулти плакат” – референтан за неке будуће радове из опуса Здравка Мићановића, омеђеног идејом експлозије, као симболом хаоса, који претходи идеји „мрље”, као симболом уметничке конзистентности. Током осамдесетих година прошлог века, на Мићановићевим плакатима мотив мрље постаје централни, чиме се уводи детаљ који није у директној вези са темом догађаја који најављује, већ се може протумачити као својеврсни потпис аутора плаката.
Након доласка у Београд, 1992. године, Здравко Мићановић почиње све чешће да користи „колажно-монтажни” поступак у конципирању радова. Плакати настају уметничком интервенцијом над елементима дводимензионалног простора, тј. компоновањем цртежа и фотографија, или, касније, интервенцијом на фотографијама нађених предмета. Аутор користи поступак монтаже да би представио поетику односа који настају овим спајањем разнородних (или једнообразних) чинилаца.
Као завршни стадијум истраживања медија плаката, уметник се окреће плакату као не-медију, тј. ка плакату као простору за изражавање одређеног концепта који није намењен класичној употреби плаката – најави поменутог „догађаја”. На тај начин, сам плакат постаје „догађај”, а комуникација са публиком више није одређена наменом плаката, већ семиотичким средствима која употребљава аутор плаката, чиме посматрач, плакат, простор око њих, и време у којем постоје постају део уметничког хепенинга. Тиме долазимо до Мићановићеве релативизације појма плаката који постаје „плакат догађај”, каже кустос Слободан Јовановић у каталгу ове изложбе.
На изложби у Музеју примењене уметности изложен је и реконструисани рад Плакат догађај, 2016, који је рађен пре тридесетак година за једну компанију из Тузле. Раније је плакат био једноставан – разнобојни листови формата А4 лепили су се по зидовима. Садашњи Плакат догађај састоји се од 48 блокова који имају 48 различито обојених листића-стикера мањих димензија. Посетиоци изложбе су позвани да изведу акцију на плакату – цепањем, цртањем или одлепљивањем појединачних листића. Овај хепенинг је предвиђен да траје током целе изложбе, али од посетилаца зависи да ли ће остати неки листић до затварања изложбе, или ће остати само подлога на коју су залепљени листићи. Цео процес ће бити документован видео-записом. На тај начин, три димензије просторија у којима се одвија изложба преплићу се у четвртој, временској димензији.