26. Октобар 2016
У четвртак, 27. октобра 2016. године у 19.00 часова биће отворена изложба „Деца Русије – Осврт на пролеће“.
«Музеј старине» Наталије Леонидовне Шабељске је најблиставија појава руског колекционарства. У Музеју који се налази у Москви, на углу Садове и Бронске, у породичном дому власнице, налазило се око четири хиљаде предмета. Међу предметима је и јединствена колекција руских народних ношњи из губернија европске Русије. У колекцији Н. Л. Шабељске чувају се предмети велике уметничке вредности, начињени од текстила, дрвета, кости, керамике, метала и стакла, везани за свакодневни живот. То су узорци веза и чипке, црквеног веза и скупих тканина, као и дуборезом украшена вретена, прибор за предење, ковчежићи од слоноваче, накит, плочице, играчке од глине, дрвета итд.
Колекција се одликује високим степеном репрезентативности разних локалних традиција у одевању Руса (комплет с прегачом, сарафаном, сукњом на пруге). Велики део експоната су уникатни предмети, како због коришћења скупих материјала (тканина, бисера, седефа, златне нити), сложености технологије у врхунском нивоу израде (вез, ткање, златовез, преткивање), тако и по историјској и уметничкој вредности.
У петак 28. октобра у 19.00 часова у Етнографском музеју у Београду биће отворена изложба „Ванвременска лепота – музеј старина Наталије Шабељске“.
На изложби су представљени факсимили фотографија обједињени темом «Деца Русије: осврт на столеће». Гледана кроз објектив етнографа-фотографа, пред посматрачем се ниже галерија портрета припадника народаРуске царевине на размеђуХIХ и ХХ века.Фотографије дочаравају одрастање детета у традиционалном друштву, од раног детињства до адолесценције. Изложба представља својеврсни мост који спаја децу из прошлости са новим поколењем.
Снимци, на којима су приказана деца у контексту свог етничког простора, увек скрећу највише пажње. Дете ухваћено у кадар постаје централна фигура снимљене сцене, било да је то киргиски дечак на коњу између одраслих јахача, или стидљива башкирска девојчица поред мајке. На тим снимцима, портретима или сценама из свакодневног живота, присутна су лична дешавања, видно се испољавају суптилне нијансе понашања, које није могуће пренети језиком штампаног текста.