ФИЛМСКЕ ВЕЧЕРИ У МУЗЕЈУ
15. Јул 2017
Од 15. до 22. јула: Вечери етнографског филма (избор филмова са 25. Међународног фестивала етнолошког филма; организација Етнолошки музеј).
Клуб Народног музеја Ваљево, од 19 и 30
Вечери етнолошког филма
Избор филмова са
Међународног фестивала етнолошког филма
СУБОТА 15.07.2017. године у 20 и 15 х
ГЛАСОВИ АМАЗОНИЈЕ –Француска
52', 2015
У амазонским прашумама Еквадора припадници неколико домородачких заједница покушавају да умање последице привредних, еколошких и, самим тим, друштвено-културних промена проузрокованих експлоатацијом нафте. Филм говори о људима који се одупиру и покушавају да редефинишу своје културне обрасце како би преживели.
НЕДЕЉА 16.07.2017. године у 20 и 15 х
К2 И НЕВИДЉИВИ ПЕШАЦИ -Пакистан, САД, Бразил
54', 2015
Филмска прича о северном Пакистану и освајању другог највишег планинског врха на свету – К2. Статус и судбина локалних носача, који помажу планинарима, говоре о томе како је небројено пута доказано да су и они хероји успона.
ПОНЕДЕЉАК 17.07.2017. године у 20 и 15 х
НУЛТИ ОКРУГ -Шпанија
67', 2015
У савременом окружењу, паметни телефон чува личну историју свог власника: податке, афинитете, сећања, пријатеље. Свакодневна догађања у продавници мобилних телефона једног од највећих избегличких кампова на свету речито говоре о различитим идентитетима њених корисника.
УТОРАК 18.07.2017. године у 20 и 15 х
1. ВИДИМО СЕ ЗА МОЛИТВУ – Србија:
22', 2016
Филм говори о прослављању сеоских слава (молитви, преслава, водица) у ваљевском крају и суседним подринским областима Јадру, Мачви и Семберији кроз цео 20. век. У филму говоре и актери обичаја који се присећају како је некад било. Посебан акценат се ставља на трансформацију обичаја од друге половине 20. века и поновном враћању традиционалним вредностима у процесу демократизације друштва почетком 90-тих година 20. века до наших дана, када прослављање сеоске славе у неким селима постаје и део туристичке понуде тог краја.
2. ЕОХА - Црна Гора
22', 2015
Занимање пастира у оквиру традиционалног сточарења је одувек представљало својеврсну спону између света природе и света културе. На основу двадесетак вербалних сигнала којима дозива своје стадо коза и оваца ми филмским језиком упознајемо једног пастира и његов немушти језик.
СРЕДА 19.07.2017. године у 20 и 15 х
КОРЕНИ ДУШЕ - Румунија / Романиа
42' 15'', 2016
Филмски наратив као основа за антрополошки приступ процесу и последицама старења: наоружан свежњем кључева, од којих је сваки прецизно означен, један стари човек покушава да сачува сећања на детињство проведено у сеоској средини.
ЧЕТВРТАК 20.07.2017. године у 20 и 15 х
РАЗГОВОРИ СА ВАЗДУХОМ - Непал, САД
59', 2014
Удаљено хималајско краљевство уткало је своју у културну историју посебан однос према коњима. Благостање се мери бројемкоња у власништву, а јахање се сматра вештином важном за живот колико и само дисање. Но, данас су тибетански будисти на прекретници, и њихова култура нестаје у свеопштој глобализацији.
ПЕТАК 21.07.2017. ГОД у 20 и 15 х
1. БОРБА ПЕТЛОВА -САД
30', 2016
Данас илегалне, али, за припаднике традиционалних заједница на острву Бали незаобилазне борбе петлова, представљају и у савременом културном окружењу један од маркера идентитета.
2. ЛИЦА ИЗ ДЕТИЊСТВА -Босна и Херцеговина – Република Српска
5' 30''
Сваки човек има улицу свога детињства, и на тај начин, путем личних сећања, одржава живим културне маркере друштвене заједнице којој припада. Један од њих је и Милорад Николић из Приштине…
3. ПСИ НИСУ ТЕРОРИСТИ -Иран и Ирак
3', 2015
Филм Пси нису терористи је кратка форма о политички дефинисаним културним обрасцима у ауторитарним државним системима. Филм говори о појединцима и њиховим ставовима, који су доводили до репресије диктатора.
СУБОТА 22.07.2017. у 20 и 15 х
Чекајући воз и кишу -Француска
25', 2015
Села у пустињским пределима Буркине Фасо и у савремено доба преживљавају захваљујућиминималним количинама хране и воде. Значајни извори за преживљавање у сушним периодима јесу и остаци хране и вода у пластичним флашама, које поред пруге остају за путницима из воза. Антрополошки обликовани портрети старијих и младих сељана говоре о некадашњој колонијалној историји и савременим егзистенцијалним изазовима.