26. Фебруар 2019
Народни музеј у чијем саставу је Музеј Вука и Доситеја обележава значајну 70. годишњицу од оснивања јединственог Музеја Вука и Доситеја, 28. фебруара у 13.00 часова представљањем издања Музеј Вука и Доситеја (1949-2019) ауторке Елиане Гавриловић, кустоскиње Музеја Вука и Доситеја.
На свечаности ће се присутнима овратити:
·Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду
·Љиљана Чубрић, дугогодишња управница Музеја Вука и Доситеја и рецензент књиге Музеј Вука и Доситеја (1949-2019)
·Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“ из Лознице
·Мирјана Драгаш, управница Задужбине „Доситеј Обрадовић“
·Елиана Гавриловић, кустоскиња Музеја Вука и Доситеја и ауторка књиге
Влада Народне Републике Србије је 28. фебруара 1949. на предлог Министарства просвете, донела јеУредбу о оснивањуВуковог и Доситејевог музеја. Ууредби се наводи да је задатак Музеја да прикупља, чува, проучава и излаже материјал непосредно везан за Вука и Доситеја: њиховерукописе, писма, прва издања и друге предмете, сав писани и штампани материјалкоји се односи на Вука и Доситеја и материјал који употпуњује приказивање временау коме су радили Вук и Доситеј.
Музеју је додељена реконструисана зграда у ГосподарЈевремовој 21,у којој је почетком 19. века, од 1809. до 1813. године, радила Велика школа, отворенагодину дана раније у оближњој, мањој згради. У то време су утрошена позамашна,средства да би се здању вратио што је могуће вернији изглед с почетка 19. века кадаје у њој деловао Доситејев лицеј, у којем је Доситеј Обрадовић подучавао, а ВукКараџић био један од ђака прве генерације.
Тако је историјска је зграда, подигнута средином 18. века, постала спона на којој се заснива приказ животаи рада великана наше културе – Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића спајајући их баш тамо где су се они морали срести: на месту где је у ослобођеном делу Србије зачето високо школство у Србији.
Улаз на свечаност је слободан.