Национални парк Ђердап

Национални парк Ђердап

У североисточној Србији, на граници са Румунијом, простире се Национални парк "Ђердап", на површини од 63, 799 ha, проглашен 1974. године. Основни природни феномен подручја је грандиозна Ђердапска клисура Дунава, најдужа и највећа клисура пробојница у Европи.

Ђердапску клисуру чине четири мање клисуре и три котлине, које се наизменично смењују у дужини од готово 100 km.

Због велике дужине и дубине, најразноврснјих облика рељефа и заклоњених станишта са специфичном микроклимом, Ђердапска клисура је један од најзначајнијих рефугијума древне флоре и фауне Европе.

Подручје Парка насељава преко 1100 биљних врста, где се нарочито издвајају терцијарни реликти као што су: мечја леска, орах, јоргован, тиса, сребрна липа, кавкаска липа, и др. Богатство у врстама и сложени физички утицаји средине, условили су појаву преко 50 шумских и жбунастих заједница, од којих 35 има реликтни карактер.

Разноликост станишта и биљних заједница одразила се и на фауну, која такође обилује реликтним врстама. Национални парк је станиште за преко 200 врста птица: сури орао, орао змијар, орао белорепан, црна рода, сива чапља, и друге ретке врсте обитавају на овом подручју. Поред других фаунских врста, ту су и сисари: видра, медвед, рис, шакал, дивокоза, срна, јелен...

Ђердапска клисура показала се као сигурно и удобно уточиште не само биљним и животињским врстама, него и човеку. О томе сведочи изузетно богатство налаза из различитих доба праисторије и историје, присуство надалеко чувеног неолитског насеља Лепенски Вир, трагови присуства римске и византијске цивилизације, и други културно-историјски споменици.