Косовски и шаркоски вез – радови женских удружења из Војводине и Мађарске у Етнографском музеју у Београду

18. Април 2018

Косовски и шаркоски вез опстају и данас. Прилагођени новим материјалима, новом начину живота и потребама, суочени с проблемима свакодневице, ови везови настављају свој развојни пут.

За то што се и данас практикују, користе као декорација са свешћу о симболици и вредностима које поседују, заслужни си и Удружење грађана „Вредне руке Новог Сада” који брину за опстанак косовског веза, Удружење за народну уметност жупаније Толна и Мађарски фолклорни центар у Војводини/ВМФ, чије чланице и данас негују шаркоски вез.

Удружење грађана „Вредне руке Новог Сада” је основано 2004. с циљем очувања традиције и учествовања на манифестацијама такмичарског карактера. Чланице се углавном баве везом, а нагласак је на изради реплика, односно верно копираних старих мотива с намером да се сачувају и покажу стари начини украшавања предмета.

С обзиром на то да је реч о удружењу које окупља припаднике различитих народа – Мађаре, Србе и Хрвате, члановима је дата слобода стваралаштва која подразумева да свако ради мотиве по избору, јер „кад свако оно што ради, ради с љубављу, то је најбоље урађено”.

Удружење учествује на изложбама различитог типа, у земљи и иностранству, а главни циљ је учешће на међународним изложбама такмичарског карактера, које у Војводини организује Савез љубитеља ручних радова и колекционарства, на којима најбољи излагачи добијају звање велемајстора.

Удружење „Вредне руке Новог Сада” један је од предлагача да се косовски вез уврсти на Националну листу нематеријалног културног наслеђа.

Удружење за народну уметност жупаније Толна основано је 1996. године у Сексарду/Мађарска. Циљ Удружења је неговање, презентација и развијање доброг, функционалног и лепог окружења заснованог на вредностима и идејама националне материјалне културе и поштовању законитости како у занатству и примењеној уметности тако и у народном стваралаштву. Удружење има 113 чланова, већина њих живи у 35 насеља жупаније Толна, и практикују 21 народни занат.

Неговање локалне традиције, очување и презентовање народног занатства будућим генерацијама сматра се врло важним. Да би омладини предали знање за које је потребна стручност, многи чланови Удружења су завршили курс за инструктора-предавача народне уметности, или су обучени мајстори народног стваралашта.

Чланице свој рад заснивају на истраживањима везаним за област свог деловања, прикупљају мотиве који су и даље присутни, који се још увек могу пронаћи, и на тај начин развијају знање, а традицију чине присутном и живом негујући је. Истраживање унутар струке, само стварање и обучавање у занатским вештинама будућих генерација, чини мост између прошлости, садашњости и будућности, између старог и новог, између старих и младих, како се у Удружењу сматра.

Мађарски фолклорни центар у Војводини/ВМФ основан је 1995. године у Бачкој Тополи. Има 110 чланова с територије Војводине, из 48 насеља. Седиште му је у Суботици. Центар поседује опремљене радионице за обуку из области старих заната, и учионице за теоретску наставу с библиотеком.

ВМФје основан с циљем очувања, неговања и преношења мађарске народне традиције. Главна подручја рада су обуке на теме: народни плес, изворна народна песма, изворна народна музика и народна радиност (ткање, вез, грнчарство); затим припрема и украшавање ношњи, израда традиционалних инструмената, дрводељство, украшавање јаја, израда медењака и сл.)

Ова организација је замишљена као матична кућа која обједињује појединце који се бави мађарским фолклором (било духовним или материјалним), обезбеђује им потребне информације, адекватно стручно усвршавање и помоћ у остваривању различитих пројеката везаних замађарски фолклор.