Отварање изложбе „Дамаст- између заната и уметности“ у Етнографском музеју у Београду, 23. март 2018. године

22. Март 2018

Реч дамаст води порекло од имена града Дамаск у данашњој Сирији, са којим је тесно повезан историјат ове тканине. Због свог стратешког положаја, град Дамаск је представљао важну трговинску тачку на древном путу свиле, спајајући територије садашње Кине, Кореје и Јапана са Средоземљем. Караванима, који су се кретали том рутом, поред свиле и других драгоцених тканина, преношена је вредна роба попут зачина, чаја и племенитих метала. Дамаст је најпре био познат као „благоиз Дамаска”. Заслугом витезова крсташа, у 11. веку, ова тканина доноси се у Европу. До средине 13. века, ткање дамаста постаје све заступљеније, нарочито у земљама где је лан узгајан на већим површинама, као у тадашњој Италији и Француској.

У Белгији овладавају технологијом његове израде око 15. века, а два века касније почиње да се израђује у Холандији и Ирској. Током друге половине 19. века, овај вредни, тада већ развијени уметнички занат, преко Чешке и Словачке, доспева на територију Војводине, прецизније у Бездан, где се до данас одржао у готово непромењеној форми. Технологија израде дамаста у Бездану је специфична. Она је настала почетком 19. века, а састоји се од мануелног поступка преплитања нити, једне до две боје, на посебним разбојима са жакар главом и механизмом картица и игала. Веома важна одлика дамаста насталоговим поступком јесте да има лице и наличје. Специфичан и рафиниран начин израде дамаста у Бездану препознат је као стари занат.

Нажалост, постоји објективна опасност да ће и поред његове посебности, ово занатско умеће бити трајно изгубљено и заборављено.