Отварање гостујуће изложбе Музеја крапинских неандерталаца из Хрватске у Природњачком музеју у Београду

08. Новембар 2015

Отварање нове гостујуће изложбе Музеја крапинских неандерталаца из Хрватске у Природњачком музеју у Београду у Галерији Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5, Београд

„Драгутин Горјановић – Крамбергер и Крапински...

Отварање нове гостујуће изложбе Музеја крапинских неандерталаца из Хрватске у Природњачком музеју у Београду у Галерији Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5, Београд

„Драгутин Горјановић – Крамбергер и Крапински човек“ одржава се у понедељак, 09. новембра 2015. године у 13.00 часова.

Ауторка изложбе је Власта Крклец, музејска саветница, директорка Музеја Хрватског загорја. Изложба ће бити отворена до половине децембра 2015.

Изложба је посвећена Драгутину Горјановићу – Крамбергеру, познатом хрватском геологу који је систематски истражио налазиште крапинског прачовека – неандерталца у Крапини, Хрватској. Данас је Палеонтолошки парк Крапина заштићен као споменик природе у Хрватској и увршћен у једно од набогатијих палeолитских налазишта неандерталског човека у Европи и свету.

Крапински прачовек, неандерталац - Homo sapiens neanderthalensis, откривен је давне 1899. године у саставу геолошких и палеонтолошких истраживања на Хушњаковом брду у Крапини. Истраживања су трајала 6 година под надзором професора Драгутина Горјановића – Крамбергера, који је значајно допринео науци новим сазнањима о фосилном човеку.

Пећина у Крапини убрзо се сврстала у научне локалитете света као богато фосилно налазиште на којем је прикупљена најбројнија и најбогатија збирка неандерталског човека.

У пешчаним наслагама пећине висине око 8 метара нађено је око 900 остатака људских фосилних костију које припадају фосилним остацима више десетина индивидуа различитог пола и животне старости од 2 до 40 година, што представља најбројнију и најбогатију збирку неандерталског човека прикупљену на једном локалитету. Поред људских, на овом локалитету нађени су и остаци скелета пећинског медведа, вука, лоса, великог јелена, дивљег говечета и других животиња тог доба.

Више од хиљаду комада каменог оруђа из старијег каменог доба – палеолита сведочи о материјалној култури крапинског прачовека – неандерталца. Сматра се да је старост овог палеонтолошког локалитета већа од 125 000 година.

О тумачењу крапинског налазишта постоје различите теорије које су и данас предмет  бројних расправа. Након више од стогодишњег постојања оно је посебно атрактивно управо због своје палеонтолошке важности и великог броја фосилних узорака.

На изложби ће бити представљена реконструкција налазишта крапинског прачовека, бројни артефакти фосилних налаза остатака људских костију (лобања, кости руку, ногу, карлица и др.), као и костију животиња палеолота, камено оруђе тог доба, реконструкције геолошких профила Крапине, бројни документи, геолошке карте, монографије и

фотографије Драгутина Горјановића Крамбергера, познатог геолога којем је и посвећена ова изложба.

Неандерталац је назив за посебан тип праисторијског човека који је насељавао Европу и Азију, а назив је добио по долини реке Неандер у Немачкој, где су први пут пронађени његови остаци. Неандерталци су били виши и снажнији од данашњих људи (висине 160-165 cm) са већим мозгом, снажним вилицама и зубима, оштром брадом избаченом напред, искошеним челом и избаченим аркадама. Нису били интелигентнији од данашњих људи. Били су изузетни ловци, користили су бројно оруђе и оружје: кремено копље и секиру. Углавном су живели у пећинама. Сматра се да су живели у периоду од пре 120 000 година до пре 35 000 година.