03. Октобар 2019
У Салону Музеја савремене уметности Никола Марковић се предстваља новом серијом слика и цртежа коју овом приликом групише под називом „Призор“. Новом серијом радова Никола Марковић чини својеврсни заокрет у својој сликарској пракси који карактерише интересовање за фигурацију и позивање на примере из историје сликарства.
Његова претходна истраживања одвијала су се у највећој мери у пољу апстрактног сликарског језика без директне референце на одређену тачку из комплексне прошлости сликарства или цитирања неког од сликарских узора.Марковић се овом приликом окреће искуству фирентинског уметника Ђота ди Бондонеа и његовом ремек-делу, фресци из капеле Скровењи у Падови, која приказује сцене из живота Христа и Богородице (настале 1303-1305. године).
Минуциозно изучавање Ђотове сликарске методологије које као полазиште за извођење својих слика великог формата овом приликом Марковић спроводи, одликује атемпорални приступ. Марковића не занима културно-историјска нити стилска специфичност Ђотовог сликарства.
Он пажљивом анализом Ђотовог приступа грађењу простора слике тежи да открије један специфичан начин мишљења о сликарству који је у исто време и модеран и класичан. Марковић антиципира линеарну перспективу и задржава плошност сликаног простора а наративност композиције заснива на дискретној драматизацији статично организованог мизансцена.