Отварање изложбе „Млада Пољска: Визуелни утисци о историји“ у Музеју историје Југославије, 13. октобар 2016. године
13. Октобар 2016
Изложба Млада Пољска: Визуелни утисци о историји, чији су кустоси Силвија Шимањак и Сармен Беглариан, у продукцији Пољске фондације за савремену уметност, биће отворена 13. октобра у 18.00 часова у Музеју историје Југославије (објекат Музеј 25. мај). На изложби ће бити представљено десет радова савремених аутора: шест видео-радова, инсталација у простору, инсталација у техници 3Д штампе, фото- инсталација (фотографије, постери и разгледнице) и уље на платну. Аутори радова су Ана Баумгарт, Агњешка Курант, Јустина Хмјелевска, Алекс Четвертински, Норберт Делман, Малгожата Голишевска, Маја Гордон, Доминик Јаловињски, Агњешка Полска, Пјотр Висоцки и Рафал Жарски.Изложба ће бити отворена до 20. новембра 2016. године.
Колективна изложба Млада Пољска:Визуелни утисци о историји глас је уметника који свесно представљају, анализирају и критички промишљају пољску реалност. Ова изложба је покушај анализе и обраде тема занимљивих младој генерацији, која мора да се ухвати у коштац са историјом и променама и да пронађе своје место у колективном идентитету земље, али и света. Упоредо с развојем капитализма расте и осећај перманентне несигурности. Захваљујући отклону према историји и одсуству комплекса карактеристичних за Пољаке у посткомунистичком периоду, млада генерација ревидира прошлост и труди се да изнова упозна историју и активно учествује у изградњи идентитета. При томе, она наилази и на проблеме с којима се сусрећу млади људи у целом свету, а који су резултат глобализације, комерцијализације и кризе система вредности.
Кустоси изложбе сматрају да тумачење стварности у којој се у датом тренутку налазимо захтева историјско размишљање и схватање пролазне садашњости као прошлости. Оно захтева да будемо осетљиви на ту димензију стварности како би лични доживљај историје, која се дешава сада, могао да постане трајна платформа односа и према прошлости и према будућности. Историја са собом повлачи осцилаторна културна кретања која изазивају наследну масу утисака, док су историјски симболи често привлачнији као предмети популарне културе него као елементи традиције и историјских чињеница. Традиција размишљања о историји учи нас да се време у ком живимо по правилу осећа као „посебно“. Увид у садашњост постаје могућ захваљујућикраткотрајним сликама стварности које трају неко време и задржавају нам се у свести, иако већ спадају у историју.