16. Фебруар 2017
Поводом обележавања националног празника Сретање - Дан државности Републике Србије, Народни музеј у Београду у сарадњи са Медија центром „Одбрана“ реализује изложбу Скулптура у служби историје. Дела из Народног музеја у Београду.Изложба ће бити отворена у Великој галерији Дома Војске Србије од 17. фебруара у 13.00 часова до 06. марта текуће године.
Пратећи новију историју скулптуре у Србији, почев од страних аутора, преко првих академских, од стране државе стипендираних вајара, Петра Убавкића и Ђорђа Јовановића, кроз поставку изложбе Скулптура у служби историје. Дела из Народног музеја у Београду упознајемо се са савременим идејама о ликовном представљању историјских догађаја, ликова владара, хероја и заслужних грађана, о визуелној артикулацији историје.
Кроз поставку чији је аутор музејски саветник Вера Грујић нуди нам се могућност за стицање увида у друштвене, политичке и културолошке преображаје у Србији последњих деценија XIX и почетка XX века. Представе догађаја и личности које су мењале ток историје, као и заслужних савременика, утицале су на формирање система вредности на којем су васпитаване генерације заслужне за развитак и уздизање Србије
У скулптурама и рељефима заступљених уметникакоји су деловали у деценијама обележеним стицањем самосталности и државног утемељења, препознатљив је печат националног романтизма. Они су стварали у оквиру различитих видова реализма, прихватајући у одређеној мери модерне изражајне тековине. Одабир изложених скулптура омогућава сагледавање стилске разноврсности у изразу кроз тенденције које су се смењивале у новијој скулптури у Србији. Од минуциозног академског приступа са елементима класицизма, преко утицаја незаобилазног Родена и аутентичних тумачења сецесије, скулптура у Србији улазила је у подручје европских савремених токова.
На изложби Скулптура у служби историје. Дела из Народног музеја у Београду ће бити изложено 34 одабрана остварења, знаменитих уметника почев од Јозефа Клеменса, Енрика Пација, Јоаниса Кососа и Јозефа Кранеа, преко чувених Петра Убавкића, Ђорђа Јовановића, Симеона Роксандића, Томе Росандића, Јана Коњарека Рудолфа Валдеца, Драгомира Арамбашића, Јована Пешића, Пашка Вучетића, закључно са Иваном Мештровићем.