Свечано отварање изложбе „Дама и једнорог / Моја прича“, Београд, 07. септембар 2017. године

05. Септембар 2017

Дама и једнорог / моја прича

Љубав, ах та љубав. Овој великој животној и уметничкој теми посвећена је изложба Дама и једнорог / моја прича, Нене Скоко Снежане. Љубав је била тема и њене магистарске, самосталне изложбе одржане у Музеју примењене уметности 1998. године. Своју љубавну причу са Михаилом „испричала“ је језиком савремене уметности текстила – у форми књиге као уметничког објекта –и тако на нови начин приступила традиционалном медију таписерије. Експеримент, отвореност за ново, ангажованост и самоиспитивање сталне су карактеристике њеног рада.

Двадесетак година касније, Нена Скоко Снежана нам поново прича о љубави.Очарана безвременом лепотом шест чувених позносредњовековних таписерија из циклуса Дама и једнорогиз париског Музеја Клини, она преиспутије своја љубавна искустава „у кључу“ њихових симболичких значења. Она приказују пет чула– мириса, укуса, слуха, вида и додира, као и Дамину „једину жељу“ – жељу за спознајом љубавне истине.

На основу документарне грађе (сачуваних писама, разгледница, фотографија...) Нена преводи на текстил добијене љубавне поруке и изјаве техникама веза, штампе, тафтовања, ткања, пачворка, ручно рађеног папира, уплитањем биља, изливањем чоколаде... Тако добијене радове она групише по темама у шест просторних инсталација. Пет су посвећене једном од чула – оном које је доминирало у времену љубави, или чежње за љубављу, са конкретном особом.Шеста инсталација, Моја једина жеља, сублимација је Нениног љубавног искуства.

У овој последњој композицији коначно се срећемо са сликом уметнице. Њено разоткривање је суптилно, она скида слој по слој свог накита и одеће да би коначно њен лик остао сакривен иза Даме. Дама је мистична, девица која кокетира са митолошким бићем и поиграва се забрањеним љубавима. Трансцендеција љубави, одрицање од чулности, одбацивање погледа чезнутљивог једнорога могуће су конекцијес посљедњим сегментом изложбе Нене Скоко. Она своје задовољење коначно трансцендира у Уметности – сасвим огољена, претапа се са сликом слике једне од најтајанственијих европских таписерија, гдје се бришу границе уметнице и лика, субјекта и објекта, прошлости и садашњости, традиције и савремености, како о томе пише Ивана Поднар, ауторка текста у каталогу.