Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији у Унесковом регистру „Сећање света“

30. Децембар 2015

На предлог Архива Србије, Унеско је донео одлуку о упису Телеграма објаве рата Аустроугарске Србији у Међународни регистар „Сећање света“.

У Архив Србије је стигла званична потврда о упису Телеграма објаве рата...

На предлог Архива Србије, Унеско је донео одлуку о упису Телеграма објаве рата Аустроугарске Србији у Међународни регистар „Сећање света“.

У Архив Србије је стигла званична потврда о упису Телеграма објаве рата Аустроугарске Србији 28. јула 1914. Предлог за упис овог документа у регистар „Сећање света“ поднео је 2014. године Архив Србије на стогодишњицу почетка Првог светског рата. Предлог је упућен Министарству културе и информисања Републике Србије, где је прихваћен и упућен Националној комисији за сарадњу са Унеском при Министарству спољних послова.

На састанку Међународног саветодавног комитета програма „Сећање света“ одржаном од 4. до 6. октобра у Абу Дабију подржан је упис Телеграма објаве рата у међународни регистар. Одлуку о упису у регистар потписала је Ирина Бокова, генерални директор Унеска 9. октобра 2015. године.

Ове године у Унесков регистар „Сећање света“ од предложених 88 изабрано је 47 нових уписа из 40 земаља, међу којима и Теолошки рукописи Исака Њутна, Архива Луја Пастера, Черчилова архива, Документи о масакру у Нанкингу.

„Сећање света“ тренутно садржи укупно 348 докумената и колекција из свих делова света сачињених од најразличитијих врста материјала, од камена и филмске траке, до пергамента и звучних записа.

Телеграм објаве рата трећи је упис из Србије у Унесков регистар, после Мирослављевог јеванђеља и Архиве Николе Тесле.

Оригинал телеграма чува се у Архиву Србије.

Телеграм је упућен из Беча 28. јула 1914. у 11 сати и 10 минута, а примљен у Нишу 15/28. јула 1914. у 12 сати и 30 минута. Писан је на француском језику.

Садржај телеграма гласи:

Краљевском министру иностраних дела у Нишу

Краљевска Влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јулом 1914, коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду, због чега Царска и Краљевска Влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса. Од овог тренутка Аустроугарска се сматра у рату са Србијом.

Министар иностраних дела Аустроугарске

гроф Берхтолд